Сасвим недавнопроизвођачи хлеба и пецива у Бугарској су поново ставили на дневни ред питање смањења ПДВ-а на хлеб на 5%. „Идеја о увођењу диференциране стопе ПДВ-а на хлеб није нова, али би требало да се реализује сада, јер је према нашим истраживањима и подацима Националног завода за статистику, удео сивог сектора у пекарској индустрији већи од 50%“, изјавила је за Радио Бугарска председница Федерације пекара и посластичара Бугарске Маријана Кукушева. Годишњи промет у овој грани званично износи 500 милиона евра. Код 50% учешћа неформалног сектора, у питању је још 500 милиона, од којих држава ништа не добија“, рекла је гђа Кукушева и наставила:
„Дешава се управо супротно – потрошачи спонзоришу овај сектор, што га чини моћним и економски јаким, јер он располаже огромним ресурсима. Због својих невероватно ниских цена сиви сектор већ учествује у договарању са представницима трговинских ланаца. Они уствари траже ниске цене које се нуде у неформалном сектору да би закључили формалне уговоре о испоруци са фирмама које легално послују. То резултира повећањем међусобне задужености компанија и смањењем промета робе, потрошње и броја радних места.“
По речима Маријане Кукушеве, капитал уложен у изградњу пекарске индустрије, је потпуно домаћи и зато је крајње време да држава предузме мере за заштиту овог капитала и развој конкурентног друштва. „Ако покушај увођења диференциране стопе ПДВ-а од 5% на хлеб буде успешан, то би био добар корак ка увођењу диференциране пореске стопе која би се примењивала на друге основне животне намирнице и услуге. С друге стране, повећала би се наплата буџетских прихода, а у исто време контрола робе би била јасна и благовремена“, сматра Маријана Кукушева.
„Добра вест је да овог пута наш предлог влади има веома јаку подршку једног од важних социјалних партнера – Конфедерације рада „Поткрепа“. Почињемо обављање озбиљних анализа које ћемо доставити контролним органима како би се наша жеља остварила и нижа стопа ПДВ-а ушла у буџет за 2017.“
Маријана Кукушева је мишљења да би евентуално смањење ПДВ-а са 20 на 5% значајно утицало на цену финалног производа.
„Условно речено, ако је код 20% ПДВ-а цена једног производа 1 евро, код стопе од 5% ће бити 85 евроценти. Другим речима, људи ће одмах осетити смањење крајње цене производа, зато што је ПДВ посредан порез који увек плаћају крајњи потрошачи. Тренутно је набавна цена хлеба иста као и 1989. године, али она сада чини свега 40% продајне цене. Осталих 60 одсто представљају тзв. трговачке марже. Због тога што нема чврсте воље и политичке снаге која би покренула питање како се формирају ове превелике марже на најпродаванију намирницу у Бугарској као што је хлеб, сматрамо да држава мора да направи гест према крајњем потрошачу увођењем диференциране стопе ПДВ-а.“
Који су ефекти смањења стопе ПДВ-а на храну у Румунији?
„У Румунији више нема међусобне задужености фирми, док у Бугарској она представља огроман проблем и њен ниво је толико висок да је скоро достигао ниво БДП-а земље. Као друго, у нама суседној земљи је осетно повећана унутрашња потрошња. Као треће, контрола од њиве до трпезе је беспрекорна. И последње, али не и најмање битно, у Румунији су ПДВ преваре немогуће и бесмислене са ограниченим финансијским ресурсима који остају због ПДВ-а од 5%. Уствари, у чему нам Румунија може послужити као добар пример? Тамо је стопа ПДВ-а умањена са 24 на 9%, односно за 75%. Ми предлажемо исти проценат смањења са идејом да користимо позитивно искуство, да не откривамо топлу воду. Све је то у корист финансијског и физичког здравља потрошача, јер он није само такав, него је често и инвеститор, те стога је добро инвестирати у своју земљу.“
Превела: Марина Бекријева
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..
Уочи председничк их избор а у САД , узбуђење није присутно само међу Американцима. Европљани такође са нестрпљењем чекају резултате – да ли би победа Камале Харис доне ла доследну политику и предвидљивост, или је Европа спремна за..
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Велико Трново је град с највише културно-историјских знаменитости у Бугарској. Нема човека у Бугарској ко је дошао у Трново, а да није осетио велико..
Поводом Светског дана борбе против дијабетеса, медицинске установе широм Бугарске организују бесплатне консултације за особе које болују од дијабетеса..
Кратким видео калејдоскопом „неиспричаних прича еминентних Бугара“ – научника, предузетника, инжењера и сликара, који су допринели добром угледу Бугарске у..