Упитан ових дана да ли треба законом забранити ношење бурки на јавним местима, државни тужилац Бугарске Сотир Цацаров је одговорио да њихово ношење треба ограничити пре свега у школама. Он је изричито препоручио да се дискусија о том питању води пажљиво како би се избегла повреда верских осећања. Неки су ову изјаву државног тужиоца повезали са борбом против радикализације у Бугарској, зато што је она дата у граду Пазарџику, где се у том тренутку одржавао претрес у предмету против 14 имама који су оптужени за проповедање антидемократске идеологије, уз призивање на рат. У јавности је одмах покренута оштра полемика која показује да је ова тема врло осетљива.

Вицепремијерка и министарка образовања Меглена Кунева је на састанку са преко 400 наставника и директора школа подржала став државног тужиоца, али је касније рекла да се тај проблем претерано потенцира, јер у бугарским школама бурке носи највише 5 девојака. Кунева ипак сматра да се о овом питању треба расправљати с обзиром на потребу да избеглице буду приморане да воде рачуна о условима у нашој земљи.

Парламентарно заступљене националистичке партије ВМРО и Национални фронт за спас Бугарске су се безрезервно заложиле за забрану бурке. Националисти наводе аргументе да она није део традиционалне одеће бугарских муслиманки и да ношење бурке није израз верских осећања, већ политика чија је намена да се покаже да се ислам шири Бугарском.

Остале парламентарне снаге за сада се нису изјасниле по том питању. Бугарска православна црква и Главно муфтијство се такође уздржавају од давања изјава. Међутим, сасвим другачије стоје ствари на нивоу експерата и невладиних организација. Иван Гајтанџијев, дугогодишњи новинар и бивши амбасадор Бугарске у Египту, мишљења је да је став државног тужиоца Цацарова исправан и одговара расположењима у бугарском друштву у односу на бурку, која се нигде не помиње у Курану и представља изразити симбол и опасну фасаду радикалног ислама, те да није случајно што је забрањена у Немачкој, Француској и Белгији, па чак и у неким деловима Турске. Супротно мишљење заступа директор Међународног центра за истраживање мањина и међукултуралних односа др Антонина Жељаскова. По њеним речима, у Бугарској бурке носе махом жене из ромског насеља „Исток“ у Пазарџику, и то из жеље да покажу да су другачије. Зато Антонина Жељаскова сматра да жене могу да се облаче онако како желе, а забрана ношења бурки законом било би нешто ужасавајуће. Сличан став дели и председник Бугарског хелсиншког комитета Красимир Канев. По њему, не постоји хитна друштвена потреба за забраном бурки, а произвољно повезивање ношења бурке са претњом тероризма јесте знак антимуслиманских предрасуда. Познати професор културне антропологије Ивајло Дичев иде даље, тврдећи да ће „у бици против непостојећих бурки у Бугарској популизам добити још једну победу над бирачима које крајње десничарске странке хистеризују“, и циљ је да се ислам представи као нешто на што би се пребацила сва одговорност за кризу у савременом друштву и земљи.

Тема је веома шкакљива, али начин на који се одвија полемика и учесници у њој наводе на то да у овој етапи неће доћи до забране бурке у Бугарској. Националисти из партије ВМРО су вероватно свесни тога, јер су ставили себи за циљ увођење забране бурке на општинском нивоу у Пазарџику изменом Уредбе о јавном реду. Овај циљ подржава и већина становника ромског насеља „Исток“ у овом граду, где је ношење бурки свакодневна појава, јер сматра да овај симбол раздваја људе и подстиче мржњу, а такође и да неке од жена носе бурке ради новца. 

Превод: Марина Бекријева