Лазарева субота је предускршњи покретни празник који верници славе у суботу уочи празника Цвети, тј. шесте суботе у Великом посту или недељу дана пре Ускрса. Према Јеванђељу, на овај дан је Исус Христос васкрсао четвородневног Лазара из мртвих. У народној традицији се обичај Лазарица, Лазарница или Лазарева субота изводи на преласку зиме у пролеће, али се њиме одаје и поштовање мртвима.
Према старој бугарској митологији, Лазар је био заштитник и чувар шуме и жбуња. Секао је дрвеће да би створио слободан простор који би људи претворили у њиве. Око Лазареве суботе се живот буди из свог зимског сна, а девојке се спремају за венчање. На тај дан девојке стасале за удадбу или како их још зову лазарице у свечаним народним ношњама, богато искићене цвећем или перјем обилазе село изводећи ритуалне игре уз обредне песме за здравље и благостање. Према предању, девојка која није била лазарица неће се удати. Обилазећи од куће до куће, оне певају песме сваком члану породице. Постоје песме за имућног сељака, жену у богатој кући, невесту, трудницу, дете, домаћина, овчара, орача, златара, кројача, свештеника итд. Домаћини су их даривали обредним погачама и јајима која фарбају за Ускрс.
Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..
Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..
Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..