Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Занимљиво гласање о изменама и допунама Изборног законика

Фотографија: БГНЕС

21. априла /четвртак/ у Народном собрању је почела расправа у појединостима о Предлогу закона о изменама и допунама Изборног законика. Два и по сата посланици су расправљали само о једној од предложених измена – о увођењу обавезног гласања на изборима. Ова измена усвојена је са 109 гласова „за“, 74 – „против“ и 10 „уздржаних“. Посланици Бугарске социјалистичке партије и Покрета за права и слободе су се изјаснили против ове измене, али је она ипак усвојена захваљујући гласовима посланика партије ГЕРБ, Патриотског фронта и партије АБВ. Занимљиво је било гласање коалиционих партнера ГЕРБ-а из Реформаторског блока. Двојица посланика гласали су „за“,  13 је било „против“, а петорица су гласали „уздржано“. Гласање 13 посланика „против“ измене је објашњено тиме да је приморавање грађана да гласају супротно демократским принципима. Са своје стране из Бугарске социјалистичке партије и Покрета за права и слободе су дотични текст директно прогласили противуставним јер Устав каже да је гласање право, а не обавеза. Из тог разлога су из Покрета за права и слободе изјавили да ће се у вези са овим текстом обратити Уставном суду иако се у дефиницији користи израз „обавезно гласање као грађанска дужност“.

Занимљиво је било и гласање о још две измене Изборног законика – о образовању самосталне изборне јединице за изборе у иностранству и о одржавању референдума истовремено са изборима. У оба случаја из партије ГЕРБ су се одрекли својих претходних одлука и гласали су „против“. Само пре неколико година парламентарна већина је донела одлуку о изборима „2 у 1“. После усвајања ове измене референдум који је иницирао шоумен Слави Трифонов требало би да се одржи у јулу или августу, а не заједно са председничким изборима ове јесени. Питања о којима ће се грађани изјаснити на том референдуму везана су за обавезно гласање, двоструко смањење броја народних посланика, смањење државне субвенције политичким партијама и већински избор у два круга директора обласних дирекција и рејонских управа МУП.

Гласање је приредило још једно изненађење - о трећем предлогу измена посланици партије ГЕРБ су гласали против, а у ствари текст који се односи на образовање самосталне изборне јединице за изборе у иностранству предложили су они лично. Тиме су подржали Покрет за права и слободе и Бугарску социјалистичку партију и заједно са Патриотским фронтом, партијом АБВ, партијом "Атака" и Бугарским демократским центром су одбацили измену коју је раније Парламентарни одбор за правна питања освојио. То значи да као и до сада Бугари у иностранству ће моћи да гласају само за партијску листу, али неће имати право на преференцијално гласање за неког кандидата на листи – право које бирачи у Бугарској имају.

Најимпозантнији резултат одржаног гласања у политичком погледу јесте створена напетост у редовима владајуће коалиције између партије ГЕРБ и Реформаторског блока који је у овом случају био јединствен као никада до сада.

Превод: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

ДПС "Нови почетак" напушта породицу европских либерала

ДПС напушта Савез либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) . Лидер партије Дељан Пеевски у саопштењу за медије саопштио је да је послао писмо Савезу у којем је објавио одлуку партије да прекине чланство у АЛДЕ-у. Одлука је донета након опсежне анализе..

објављено 23.12.24. 13.41
Валери Хајер

Искључење ДПС – „Нови почетак“ из европске либералне породице

Председнички савет групе „Обновимо Европу“ (Renew Europe) у Европском парламенту једногласно је одлучио да препоручи искључење партије „Покрет за права и слободе“ (ДПС) из свог чланства због деловања њеног председника, Дељана Пеевског. Како је..

објављено 23.12.24. 09.08

Хроника балканских догађаја

Албанија и Црна Гора направиле значајан напредак у евроинтеграцијама током 2024. године Лидери Европске уније састали су се 18. децембра са својим колегама из земаља Западног Балкана. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен..

објављено 20.12.24. 12.45