21. априла /четвртак/ у Народном собрању је почела расправа у појединостима о Предлогу закона о изменама и допунама Изборног законика. Два и по сата посланици су расправљали само о једној од предложених измена – о увођењу обавезног гласања на изборима. Ова измена усвојена је са 109 гласова „за“, 74 – „против“ и 10 „уздржаних“. Посланици Бугарске социјалистичке партије и Покрета за права и слободе су се изјаснили против ове измене, али је она ипак усвојена захваљујући гласовима посланика партије ГЕРБ, Патриотског фронта и партије АБВ. Занимљиво је било гласање коалиционих партнера ГЕРБ-а из Реформаторског блока. Двојица посланика гласали су „за“, 13 је било „против“, а петорица су гласали „уздржано“. Гласање 13 посланика „против“ измене је објашњено тиме да је приморавање грађана да гласају супротно демократским принципима. Са своје стране из Бугарске социјалистичке партије и Покрета за права и слободе су дотични текст директно прогласили противуставним јер Устав каже да је гласање право, а не обавеза. Из тог разлога су из Покрета за права и слободе изјавили да ће се у вези са овим текстом обратити Уставном суду иако се у дефиницији користи израз „обавезно гласање као грађанска дужност“.
Занимљиво је било и гласање о још две измене Изборног законика – о образовању самосталне изборне јединице за изборе у иностранству и о одржавању референдума истовремено са изборима. У оба случаја из партије ГЕРБ су се одрекли својих претходних одлука и гласали су „против“. Само пре неколико година парламентарна већина је донела одлуку о изборима „2 у 1“. После усвајања ове измене референдум који је иницирао шоумен Слави Трифонов требало би да се одржи у јулу или августу, а не заједно са председничким изборима ове јесени. Питања о којима ће се грађани изјаснити на том референдуму везана су за обавезно гласање, двоструко смањење броја народних посланика, смањење државне субвенције политичким партијама и већински избор у два круга директора обласних дирекција и рејонских управа МУП.
Гласање је приредило још једно изненађење - о трећем предлогу измена посланици партије ГЕРБ су гласали против, а у ствари текст који се односи на образовање самосталне изборне јединице за изборе у иностранству предложили су они лично. Тиме су подржали Покрет за права и слободе и Бугарску социјалистичку партију и заједно са Патриотским фронтом, партијом АБВ, партијом "Атака" и Бугарским демократским центром су одбацили измену коју је раније Парламентарни одбор за правна питања освојио. То значи да као и до сада Бугари у иностранству ће моћи да гласају само за партијску листу, али неће имати право на преференцијално гласање за неког кандидата на листи – право које бирачи у Бугарској имају.
Најимпозантнији резултат одржаног гласања у политичком погледу јесте створена напетост у редовима владајуће коалиције између партије ГЕРБ и Реформаторског блока који је у овом случају био јединствен као никада до сада.
Превод: Албена Џерманова
Директор Националне агенције за приходе Румен Спецов саопштио је да је наложио да буду извршене инспекцијске контроле на основу пријава поднесених против компанија Ивелина Михајлова, суоснивача странке „Величие“ која је ушла у нови сазив Парламента, и..
На брифингу одржаном након објављивања коначних резултата двоструких избора, лидер БСП Корнелија Нинова саопштила је да подноси оставку. Разлог је тај што су и на националним и на европским изборима социјалисти из стогодишње левичарске партије успели да..
Христо Иванов је, у контексту резултата за национални парламент, на основу којих је коалиција НП-ДБ тренутно пала на треће место, на данас одржаном брифингу за новинаре саопштио да подноси оставку на место лидера странке „Да, Бугарска“, а сходно томе и..
Председник Румен Радев уручио је Росену Жељазкову први мандат за састав Владе. Кандидат за премијера највеће посланичке групе – ГЕРБ-СДС најавио је..
Први и најважнији циљ је усвајање буџета. Други је План опоравка и отпорности. Еврозона је политичко питање и ако имамо Владу можемо га покренути. Након..