21. априла /четвртак/ у Народном собрању је почела расправа у појединостима о Предлогу закона о изменама и допунама Изборног законика. Два и по сата посланици су расправљали само о једној од предложених измена – о увођењу обавезног гласања на изборима. Ова измена усвојена је са 109 гласова „за“, 74 – „против“ и 10 „уздржаних“. Посланици Бугарске социјалистичке партије и Покрета за права и слободе су се изјаснили против ове измене, али је она ипак усвојена захваљујући гласовима посланика партије ГЕРБ, Патриотског фронта и партије АБВ. Занимљиво је било гласање коалиционих партнера ГЕРБ-а из Реформаторског блока. Двојица посланика гласали су „за“, 13 је било „против“, а петорица су гласали „уздржано“. Гласање 13 посланика „против“ измене је објашњено тиме да је приморавање грађана да гласају супротно демократским принципима. Са своје стране из Бугарске социјалистичке партије и Покрета за права и слободе су дотични текст директно прогласили противуставним јер Устав каже да је гласање право, а не обавеза. Из тог разлога су из Покрета за права и слободе изјавили да ће се у вези са овим текстом обратити Уставном суду иако се у дефиницији користи израз „обавезно гласање као грађанска дужност“.
Занимљиво је било и гласање о још две измене Изборног законика – о образовању самосталне изборне јединице за изборе у иностранству и о одржавању референдума истовремено са изборима. У оба случаја из партије ГЕРБ су се одрекли својих претходних одлука и гласали су „против“. Само пре неколико година парламентарна већина је донела одлуку о изборима „2 у 1“. После усвајања ове измене референдум који је иницирао шоумен Слави Трифонов требало би да се одржи у јулу или августу, а не заједно са председничким изборима ове јесени. Питања о којима ће се грађани изјаснити на том референдуму везана су за обавезно гласање, двоструко смањење броја народних посланика, смањење државне субвенције политичким партијама и већински избор у два круга директора обласних дирекција и рејонских управа МУП.
Гласање је приредило још једно изненађење - о трећем предлогу измена посланици партије ГЕРБ су гласали против, а у ствари текст који се односи на образовање самосталне изборне јединице за изборе у иностранству предложили су они лично. Тиме су подржали Покрет за права и слободе и Бугарску социјалистичку партију и заједно са Патриотским фронтом, партијом АБВ, партијом "Атака" и Бугарским демократским центром су одбацили измену коју је раније Парламентарни одбор за правна питања освојио. То значи да као и до сада Бугари у иностранству ће моћи да гласају само за партијску листу, али неће имати право на преференцијално гласање за неког кандидата на листи – право које бирачи у Бугарској имају.
Најимпозантнији резултат одржаног гласања у политичком погледу јесте створена напетост у редовима владајуће коалиције између партије ГЕРБ и Реформаторског блока који је у овом случају био јединствен као никада до сада.
Превод: Албена Џерманова
„Након консултација с колегама из „Постоји такав народ“, одлучио сам следеће: „Постоји такав народ“ неће подржати владу с мандатом ГЕРБ-СДС или Покрета за права и слободе... Надам се и очекујем да ће трећи мандат бити поверен партији „Постоји такав..
Разједињење штети државности. Бугарски бирачи траже промене, а задатак политичара је да их спроведу – планирано, свесно и образложено. Живимо у веома динамичном времену, живимо у преломном времену. Овим речима је најстарији народни посланик Силви Кирилов..
„Веома пажљиво сам слушао говоре политичких партија и, нажалост, нико од њих није извукао поуке“, прокоментарисао је прве страначке изјаве у Парламенту лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов. „Нема одговорних партија... Не можемо направити коалицију само са Покретом..
Први и најважнији циљ је усвајање буџета. Други је План опоравка и отпорности. Еврозона је политичко питање и ако имамо Владу можемо га покренути. Након..
Председник Румен Радев уручио је Росену Жељазкову први мандат за састав Владе. Кандидат за премијера највеће посланичке групе – ГЕРБ-СДС најавио је..