„Нема лепшег празника од празника руже” - под овим мотом сваке године се одржава један од најколоритнијих фестивала који очи посетиоцима пуни шаренилом боја, а носеве цветним мирисима. Празник руже је први пут обележен у Бугарској пре више од 100 година у граду Казанлаку. Сваке године у првој недељи јуна у котлини која је смештена између благих падина Средње горе и назубљеног гребена Старе планине изводи се посебан ритуал којим се ставља почетак берби латица ружиног цвета.
Средином маја у том пределу Бугарске настаје непрегледно поље ружа које има моћ да омађија посетиоце својом опојном аромом и песмама поранилих берачица ружиних латица. Долина ружа, град Казанлак и ружа су одавно постали симболи Бугарске који су уграђени у народну традицију и стваралаштво. Цвет ружа је преточен у уметност везења, у песме и легенде.
Од прикупљеног ружиног цвета у Долини ружа производи се надалеко познато бугарско ружино уље, које се због драгоцене ароме користи у парфимерији, а понекад и у медицини. Нема скупљег цвета од ружиног, тврде житељи Казанлака и кажу да се на овим просторима ова миришљава биљка гаји већ скоро пет столећа. Једна легенда Турака који су некада живели у Казанлаку каже да је неки кадија тог града у 16. веку донео розу дамасцену (једина сорта руже од које је се може производити драгоцено уље) из Туниса где она сада готово и не постоји. Берба ружа била је само једна од фаза у производном процесу и популаран начин зараде за житеље овог краја, али се током времена претворила у јединствен празник праћен различитим ритуалима, музиком и играма. Ружин цвет се убире ручно, сама берба почиње у рану зору и траје док се дан не отопли, јер латице треба да остану свеже како би задржале свој мирис.
Због бербе ружа Казанлак се почетком јуна претвара у стециште гостију из целог света. Једна од највећих атракција за време овдашњег фестивала је печење ружине ракије. Тим поводом се изводе и неки аутентични ритуали, справљају се специфична за овај крај јела, на пример колач са слатком од ружа, ратлук са аромом руже и разне гибанице и пите. Кулминација свечаности је карневал који се одржава сваке прве недеље јуна. Организују се машкаре, дефиле мажоретки, манифестације уз учешће фолклорних ансамбала и разних уметничких аматера.
„Већ годинама Казанлак је тесан за све госте који овде долазе за пролећни празник. Још у фебруару су распродате све улазнице за главну свечаност која се организује прве недеље јуна “ – каже Сребра Касева, представница општине Казанлак и додаје:
„Карневалска поворка је стара традиција, али ми настојимо да сваке године додамо неки нови елеменат како би се сваки дефиле разликовао од претходног. Учествују представници дечјих вртића, школа и читалишта у Казанлаку као и многих јавних установа града. Свако сам смишља карневалску одећу и композицију којом парадира. Дефилују и гости из збратимљених градова међу којима су Грас у Француској – светска престоница парфема, Кочани у Македонији, Верија у Грчкој и Трговиште у Румунији. У току три дана на отвореној сцени у граду одржава се Међународни фолклорни фестивал на коме наступају и гости из суседних балканских земаља. И његови учесници се придружују празничном дефилеу који окупља око 3 000 људи док је број гостију прошле године премашио 70 хиљада. Рута дефилеа дуга је 5-6 километара. Колико ја знам то је највећа поворка која се организује у нашој земљи. До прошле године туристи су долазили махом из Јапана и Кине као и из нама суседних држава, али су прошле године стигли и многи гости из Италије, Немачке, Русије и Грчке. Овај догађај постаје све популарнија туристичка атракција што нам је велико признање и радује, али и обавезује.“
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: БТА, БГНЕСБугарска, смештена у срцу древних цивилизација, нуди импресивне историјске знаменитости, окружене најлепшим црноморским обалама и снегом прекривеним ски-центрима светске класе. На својих компактних 111.000 квадратних километара, ова земља спаја..
Река Јантра извире у Старој планини, на 1.220 метара надморске висине, и силази према северу вијугајући кроз сликовите пејзаже и речне долине, просецајући градове Габрово и Велико Трново. Пре него што се улије у Дунав, у близини села Бељаново и Новград,..
Предстоји да стара жичара у селу Говедарци, у општини Самоков, која превози туристе до врха Маљовица у планини Рили, буде модернизована и претворена у седежницу типа четворосед капацитета 1.500 људи по сату. Такав предлог поднела је Регионалној..