Нова европска културна рута названа „Путем бугарских баштована“ конкурисаће код Савета Европе за добијање сертификата. Циљ пројекта је да постане део европског програма „Културне руте“ кроз праћење историје народа, миграција и ширења европске цивилизације.

Идеја о креирању овог пројекта припада Истраживачком институту Бугара у Мађарској, чији је директор . Бугарски партнери у пројекту су Музеј печалбарског баштованства у граду Љасковец, Регионални историјски музеј у Великом Трнову и универзитет у Шумену. Идеја се родила 2014. године поводом обележавања 100. годишњице оснивања Удружења Бугара у Мађарској, када је у Будимпешти постављен Споменик бугарском баштовану. О нашој дијаспори у овој земљи с поштовањем прича трговински аташе амбасаде Мађарске у Бугарској Томаш Будај, чија је мајка пореклом Бугарка.

„Бугарски баштовани већ 100 година живе у Мађарској и имају своје институције. Изградили су своју цркву Св. Ћирила и Методија у Будимпешти. Она је, међутим, подигнута тачно пре 100 година и ове године ћемо прославити јубилеј постојања бугарске црквене заједнице која је основана захваљујући бугарским баштованима. Ова црква је један од њихових ослонаца у Мађарској. Бугари имају и Дом културе који је изграђен пре много година, као и своју школу. Ове институције су током свих тих година одржавале њихов начин живота и сачувале њихову самосвест, зато мене као пола Бугарина радује што је бугарски дух у Мађарској тако снажан и жилав.“

Први догађај у склопу заједничког пројекта је мобилна изложба баштованства која ће бити приказана у неколико мађарских и бугарских градова. Главне станице изложбе у Мађарској су Будимпешта и Сегедин, а у Бугарској – Љасковец, Велико Трново, Шумен и Софија. Она ће трајати до децембра, а у сваком граду ће бити употпуњена фотографијама, разним предметима и документима којима располаже локални музеј. Предвиђени су и образовни програми за децу и младе.

На пример, истраживачки пројекат може бити допуњен вредним експонатима из богате поставке Музеја печалбарског баштованства у Љасковецу. Ево шта је његов кустос Сергеј Добрев испричао о историји бугарских баштована која сеже до средине 19. века.

„Први бугарски вртлари су отишли у Румунију и Србију где су добро зарађивали. Неки су стигли у Банат и Браилу, а други су остали у Београду. Прве групе баштована које је чинило 10-15 људи, су изнајмљивале земљиште, обрађивале га и проширивале површину башти. Неки од њих су се у новембру враћали у домовину са печалбом, док су други остајали да презиме у привременимграђевинама. Припадници друге генерације повртара који су одлазили у печалбу водили су документацију, у коју су уписивани подаци о капиталу који је свако уносио, рецимо, таљигу, коња или пак рало. Вођена је и прецизна евиденција о добити како би њена расподела била праведна“.

Више појединости о циљевима пројекта и културној рути „Путем бугарских баштована“ сазнајемо од Илије Валева из Историјског музеја у Великом Трнову: „У питању је прекогранични пројекат кроз који настојимо да промовишемо озбиљне односе између Бугарске и Мађарске који нису нарочито познати. Поред тога, желимо да кроз тему о баштованима печалбарима ујединимо неколико културних манифестација и културних институција. Стога тренутно радимо на успостављању контаката који ће помоћи нашем заједничком послу.“

Рад на пројекту ће се наставити четири године. Учесници у њему ће тражити потомке бугарских баштована који би испричали о начину живота и култури својих предака из прве половине прошлог века.

Превела: Марина Бекријева