Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Какав је укус Бугарске – кухиња као део наше туристичке визит карте

Фотографија: БТА

Бугарска баница и шопска салата у више наврата су се нашле на челним позицијама светских гастрономских ранг-листи. Али, далеко од тога да се бугарска национална кухиња може ограничити само на ова два јела, нити само на ћуфте, ћевапе, пржени кромпир са сиром и шкембе чорбу који се налазе у понуди сваког ресторана. Јасно је да све више домаћих јела и вина постаје саставни део јеловника наших ресторанских објеката, али у том правцу би се дало направити још много тога. А професионалци често расправљају о томе која јела можемо назвати бугарским. Разлог за то лежи у чињеници да је велики део ових намирница својствен и нашим балканским суседима. Осим тога, понегде постоји тенденција ка савременијем тумачењу наше националне кухиње као одговор на промене укуса клијената и ширење тзв. гурманске културе.


Па ипак, у основи свега су традиционални бугарски производи и рецепти наших бака и прабака. Како се чува ово огромно богатство и може ли се наша земља афирмисати као глобална гастрономска дестинација?

Наш потенцијал у том погледу је огроман и неоспоран. Интерактивна кулинарска мапа бугарског говорног подручја, коју је припремио тим Бугарске академије наука (БАН) даје општу представу о разноликости нашег гастрономског наслеђа.

Која би домаћа јела, међутим, могла постати део туристичке визит карте Бугарске?


То је, пре свега, баница, категорична је Маргарита Котева – главни асистент на Институту за бугарски језик и део тима који је израдио мапу. „Она је заступљена у готово свим регионима, са различитим врстама пуњења. Почев од зељанице, коју припрема бугарска мањина у Корчи /Албанија/, па до региона Малог Трнова, а такође и у северној Добруџи – свуда налазимо невероватну разноликост баница“, каже Маргарита Котева и наставља да набраја:

„Од млечних производа можемо издвојити наше познато кисело млеко, наш домаћи путер, наш свеж сир. На пример, једна моцарела се може заменити свежим бугарским сиром. Можемо истаћи и јела припремљена са булгуром, који је изузетно здрав. Имамо јагњетину са булгуром, шљиве са булгуром и разна слатка јела. На пример, халва, која се припрема са тзв. петмезом или маџуном – је једно изврсно слатко јело. Или наше предјело са сувим паприкама, која се прави у северозападној Бугарској. Визит карта може да укључи и рибљу чорбу или саламурику, која се прави у Тутракану. Да не говоримо о различитим врстама плакије – шаран плакији, ципула плакији, које се припремају у црноморском региону...“


Уз све постојеће популарне телевизијске кулинарске емисије, људи траже нове гурманске емоције, а расте и интересовање за фјужн кухињу. Многи наши професионални кувари почели су да модернизују традиционалне бугарске рецепте у складу са новим трендовима у сектору.

„Зависи од самих кувара који ове намирнице стављају на јеловнике хотела и ресторана. Питање је да треба проценити у којој мери то треба да раде, јер је бугарска кухиња под утицајем европске кухиње. У великом броју случајева, и овде имамо рецепте који су се мењали током година и више нису тако аутентични. Неки квалитетни домаћи производи направљени по бугарској рецептури могу се убацити у одређено јело како би се добио мало модернији призвук и изглед. Али људи у нашој земљи треба да наставе да инсистирају на конзумирању јела бугарске националне кухиње у нашим ресторанима. Чак би у јеловницима требало да постоји посебан део за специфична бугарска традиционална јела“, каже у закључку Маргарита Котева.

Прочитајте још:

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: БТА, БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Археолошка открића код Ловеча: Корени европске цивилизације сежу са бугарских простора

Недалеко од Ловеча, између села Дојренци и Дренов, током изградње будуће трасе ауто-пута „Хемус“ откривено је јамско светилиште старо седам хиљада година које је окружено обредним јарком. Сондажна археолошка истраживања на локалитету отпочела су пре..

објављено 22.7.24. 12.15

Од почетка године забележен пораст броја страних туриста у Софији

Број туриста који долазе у Софију повећан је за 12% у односу на исти период 2023. године, саопштило је Министарство туризма. Из Општине Софија је саопштено да је за првих шест месеци ове године регистровано нешто више од 1,3 милиона ноћења, што..

објављено 21.7.24. 11.30

Фестивали, лепе пешчане плаже и планински хлад – зашто одабрати Царево за свој летњи одмор

Морска обала дуга преко 60 км са 21 лепом пешчаном плажом, великим избором хотела, гостинских кућа, приватног смештаја, кампова, локала, спортских објеката и могућности уживања у прелепој природи Странџе! Царево је магнет за туристе и једна од..

објављено 18.7.24. 12.05