Старопланински сабор изворне народне песме у граду Априлци

У срцу средишњег дела Старе планине, са погледом на живописне врхове Ботев и Марагидик, смештен је прелепи градић Априлци који је био домаћин шеснаестог по реду Старопланинског сабора изворне народне песме. У градском читалишту „Будућност – 1894“ су се и ове године окупиле аматерске формације, састави и солисти с обе стране Старе планине. Овај културни догађај се традиционално одржава око Ивањдана (24. јуна по јулијанском календару) када се бере лековито биље и слави средина лета. Према предању, на овом месту расте лековито биље које има чаробну моћ, дарује људима здрав живот и користи се као лек за различите болести.

„Јоргованско коло,“ на хармоници Мишо Бажев, учесник сабора

Update Required To play the media you will need to either update your browser to a recent version or update your Flash plugin.

Последње две године Старопланински сабор изворне народне песме има и такмичарски програм. Учесници се такмиче у три категорије и две старосне групе. Велијана Ангелова, секретар и библиотекар читалишта „Будућност - 1894“ у граду Априлци, а исто тако и главни организатор и покретач догађаја, испричала нам је како је кроз године реализовала и проширила првобитну идеју сабора. На почетку разговора гђа Ангелова је објавила специјалне награде које су додељене на последњем издању сабора:„Велика награда на овогодишњем сабору припала је читалишту „Надежда – 1925“ из села Туркинча, Општина Дрјаново, за изврсно извођење камерне инструменталне формације „Бољарско настроеније,“ трија „Бољарки,“ невероватног ћеманџије Данијела Јорданова, за индивидуална и дуетска извођења Калине Друмеве, Златимире Стефанове и Маријеле Цоневе са руководиоцем Димитром Димитровим. Специјална награда жирија додељена је певачкој формацији „Богдан Крачунов“ из села Дојренци, Општина Ловеч, са руководиоцем Михаилом Радевим, док је специјална награда организатора и нашег читалишта припала саставима при читалишту „Вазраждане – 1908“ из села Блгарско сливово, Општина Свиштов, и невероватној женској певачкој групи, мушкој певачкој групи и дечјем плесном саставу „Северњаче“ са руководиоцем Павлином Русевом. По мом скромном мишљењу, овогодишње издање сабора је било на највишем нивоу. Ми смо „балканџије“ (старопланинци), негујемо своје традиције и бугарски дух. Пре 16 година смо одлучили да организујемо сусрет бугарских уметника и стваралаца. Чини ми се да нам је пошло за руком. Програм нам се из године у годину проширује и обогаћује, а долазе веома добри састави. На почетку је био регионални сабор који је временом постао национални. Главни организатор је читалиште „Будућност – 1894“ – најстарије духовно огњиште у котлини града Априлци. Сабор се увек одржава око Ивањдана пошто мештани веома поштују тај празник. Овде имамо невероватне биљке, није случајно што људи повезују наш град са великом разноврсношћу биљака. То смо ми балканџије – певамо, играмо, веселимо се и чувамо бугарске вредности.“

„Дена се спусти низ шуму“ у извођењу Женске певачке групе „Блгарка“ при читалишту „Будућност – 1894“ у Априлцима, уз пратњу Мише Бажева

Update Required To play the media you will need to either update your browser to a recent version or update your Flash plugin.

Ове године обележавамо 160 година од оснивања првог бугарског читалишта у граду Свиштову. Немојмо заборавити да захваљујући великој мрежи читалишта широм земље у доба националног препорода код нас просвета, култура и образовање доживљавају процват. Читалишта су својеврсни прозор у светско знање и културне обрасце у свим областима уметности. Читалиште, чији је руководилац гђа Ангелова, такође је са вишегодишњом традицијом:„Наше читалиште у Априлцима је основано давне 1894. године и у њему је увек била активна библиотекарска делатност, организовали су се обуке и курсеви, тематски клубови. Под кровом читалишта су постављене три сталне поставке. Етнографска поставка представља локалне мајсторе и занатлије, сигурно сте чули да је наш регион познат по керамици и дуборезу. Имамо и сталну ликовну галерију, а исто тако и фолклорну групу „Блгари“ са уметничким руководиоцем Маријом Кокошаровом која свира на тамбури. Изводимо изворне народне песме из нашег краја, покушавамо да сачувамо оно што су нам оставили наши преци. Исто тако имамо и формацију која изводи популарне песме, позоришну трупу, плесну трупу са руководиоцем Росицом Христовом, комедијантску трупу, клубове за стони тенис, курсеве керамике, ливења бронзе и дубореза. Желимо да сачувамо локалне занате. Ове године смо имали учеснике старости од 4 до 86 година. Добили смо веома шарену и богату палету узраста и стилова извођења. Веома нам је драго што смо успели да своју љубав према бугарским песмама и играма пренесемо и на малишане,“ рекла је гђа Ангелова.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Подели

Старопланински сабор изворне народне песме у граду Априлци

Више из ове категориjе

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

На Ивањдан биљке и вода добијају магичну моћ

Пловдив позива љубитеље заборављених заната да посете градски Етнографски музеј