Истражује и записује аутентичне народне песме да би их сачувао за наредне генерације. За себе и публику поново је открио помало заборављена ремек дела са репертоара својих претходника. Каже да је по њему бугарски фолклор јединствено створење којим се истински морамо поносити. Морамо чувати, промовисати и развијати ово богатство.
„У нашим данима је заиста тешко бавити се народном музиком, али након сваког оствареног резултата долази сатисфакција. У општини Средец у којој живим фолклор и даље заузима једно од главних места.Општинска управа у сарадњи са локалним читалиштем, Општинским дечјим комплексом и историјским музејем стално организује догађаје у којима је фолклор на водећој позицији. Најзначајнији од њих је Странџанско-тракијски сабор „Фолклорни венец – Божура“ намењен младим певачицама и инструменталистима. Он постоји већ више од 24 године. Слободно могу рећи да је овај сабор народног стваралаштва у многоме допринео формирању мог професионализма јер сам до 2007. сваке године учествовао и прошао сам тежак пут до првих награда и признања. Већ четврту годину сам члан екипе која организује културне манифестације на подручју општине Средец као и сабор. Имамо три дечје фолклорне групе, омладинске формације, мушку фолклорну групу "Божура" која је веома популарна. Наше народне песме се свиђају младима и они их радо изводе - скоро нема рођенданске журке или празника без фолклора из Странџанског краја.”
За себе Лазар каже: „У гимназији „Добри Чинтулов“ у граду Бургасу похађао сам одељење музичког смера. Али моје даље образовање није било везано за музику. Определио сам се за историју и дипломирао сам на Универзитету „Епископ Константин Преславски“ у Шумену. У тој сфери је и мој магистарски рад на Универзитету „Св. Ћирило и Методије“у Великом Трнову. Мислим да сам направио прави избор јер су историја и етнологија везане за фолклор тако да ми је стечено образовање од велике користи у истраживању народних песама из Странџанског краја. Стално путујем по том крају, састајем се с људима различитих генерација. Још увек се могу наћи до сада непознате песме или различите верзије старих песама. То је у ствари и најзанимљивија ствар у фолклору– сазнати како су се мелодија и текст током времена мењали.”
Лазар Налбантов је већ два пута снимио песме из Странџанског краја у пратњи Оркестра народне музике БНР. Ево шта нам је рекао о том свом музичком доживљају:
„За мене је до овог момента рад са Оркестром народне музике БНР под управом Димитра Христова највећи успех што се мог музичког рада тиче. Било шта да кажем о том саставу, не би било довољно. У питању су професионалци, виртуози – свако на свом инструменту, а сви скупа могу створити чудо. За обраду песама побринуо се Ташо Барулов – одличан композитор, музичар, предавач. Њему је народна музика из мог краја блиска и имамо добру сарадњу. Снимке сам направио за тонски архив БНР, а то је заиста веома битно – свакако ћу оставити нешто иза себе. Неке од песама су аутентичне, а друге су већ биле на репертоару певача из Странџанског краја који нажалост више нису међу нама, али су некако биле заборављене и ја сам им удахнуо нови живот. Једна од тих песама је „Заспала мамина Мила” – 1960. године отпевао ју је Тома Јанчев. Снимио сам је у савременом аранжману и наилази на добар пријем код младих слушалаца.”.
Лазар Налбантов је још рекао да су он и Ташо Барулов дозволили себи да промене ритам једног дела песме „Киро вино купује” – у оригиналу она је у ритму 2/4, а нови део је у неравномерном ритму 5/8. По њему, песма сада звучи много занимљивије.
Превод: Албена Џерманова
Од 2. до 4. августа у селу Гела, у јужној Бугарској, ће се одржати традиционални сабор. Мештане и госте села очекује гајдашко надсвиравање, фолклорни програм са родопском музиком у трајању од преко 15 часова, алеја заната и такмичење за најдуже..
Поштоваоци бугарског фолклора окупили су се овог викенда у селу Рибарица, општина Тетевен, где се у месту Костина одржава 16. издање Празника народних обичаја и аутентичне ношње.“ На фестивалу учествује више од 60 аматерских састава и фолклорних..
Близу 340 учесника са различитих континената наступиће на Летњој позорници у парку „Марно поле“ у Великом Трнову како би представили богатство и колорит својих традиција. Учесници 26. Међународног фестивала фолклора, који почиње данас, продефиловаће..