Истражује и записује аутентичне народне песме да би их сачувао за наредне генерације. За себе и публику поново је открио помало заборављена ремек дела са репертоара својих претходника. Каже да је по њему бугарски фолклор јединствено створење којим се истински морамо поносити. Морамо чувати, промовисати и развијати ово богатство.
„У нашим данима је заиста тешко бавити се народном музиком, али након сваког оствареног резултата долази сатисфакција. У општини Средец у којој живим фолклор и даље заузима једно од главних места.Општинска управа у сарадњи са локалним читалиштем, Општинским дечјим комплексом и историјским музејем стално организује догађаје у којима је фолклор на водећој позицији. Најзначајнији од њих је Странџанско-тракијски сабор „Фолклорни венец – Божура“ намењен младим певачицама и инструменталистима. Он постоји већ више од 24 године. Слободно могу рећи да је овај сабор народног стваралаштва у многоме допринео формирању мог професионализма јер сам до 2007. сваке године учествовао и прошао сам тежак пут до првих награда и признања. Већ четврту годину сам члан екипе која организује културне манифестације на подручју општине Средец као и сабор. Имамо три дечје фолклорне групе, омладинске формације, мушку фолклорну групу "Божура" која је веома популарна. Наше народне песме се свиђају младима и они их радо изводе - скоро нема рођенданске журке или празника без фолклора из Странџанског краја.”
За себе Лазар каже: „У гимназији „Добри Чинтулов“ у граду Бургасу похађао сам одељење музичког смера. Али моје даље образовање није било везано за музику. Определио сам се за историју и дипломирао сам на Универзитету „Епископ Константин Преславски“ у Шумену. У тој сфери је и мој магистарски рад на Универзитету „Св. Ћирило и Методије“у Великом Трнову. Мислим да сам направио прави избор јер су историја и етнологија везане за фолклор тако да ми је стечено образовање од велике користи у истраживању народних песама из Странџанског краја. Стално путујем по том крају, састајем се с људима различитих генерација. Још увек се могу наћи до сада непознате песме или различите верзије старих песама. То је у ствари и најзанимљивија ствар у фолклору– сазнати како су се мелодија и текст током времена мењали.”
Лазар Налбантов је већ два пута снимио песме из Странџанског краја у пратњи Оркестра народне музике БНР. Ево шта нам је рекао о том свом музичком доживљају:
„За мене је до овог момента рад са Оркестром народне музике БНР под управом Димитра Христова највећи успех што се мог музичког рада тиче. Било шта да кажем о том саставу, не би било довољно. У питању су професионалци, виртуози – свако на свом инструменту, а сви скупа могу створити чудо. За обраду песама побринуо се Ташо Барулов – одличан композитор, музичар, предавач. Њему је народна музика из мог краја блиска и имамо добру сарадњу. Снимке сам направио за тонски архив БНР, а то је заиста веома битно – свакако ћу оставити нешто иза себе. Неке од песама су аутентичне, а друге су већ биле на репертоару певача из Странџанског краја који нажалост више нису међу нама, али су некако биле заборављене и ја сам им удахнуо нови живот. Једна од тих песама је „Заспала мамина Мила” – 1960. године отпевао ју је Тома Јанчев. Снимио сам је у савременом аранжману и наилази на добар пријем код младих слушалаца.”.
Лазар Налбантов је још рекао да су он и Ташо Барулов дозволили себи да промене ритам једног дела песме „Киро вино купује” – у оригиналу она је у ритму 2/4, а нови део је у неравномерном ритму 5/8. По њему, песма сада звучи много занимљивије.
Превод: Албена Џерманова
Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..
Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..
Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..