У нашем најјужнијем црноморском граду Ахтополу налази се један релативно млад, али занимљив музеј са богатом колекцијом који прича о историји сидра. Поставка је утемељена као јавна колекција Удружења „Црноморска Странџа“ чији је председник инж. Петар Канев. Стручни руководилац пројекта је историчар др Атанас Орачев.
Шта садржи музејска поставка?
- Велика сидра приказана су под ведрим небом, на трави. Она су из ХІХ и ХХ века, објашњава др Орачев. Затворена поставка прича о историји сидра. Она представља скоро све врсте ленгера који се користе у Црном мору од средине другог миленијума пре Христа па до прве половине ХХ века. У излозима и на подијумима могу да се виде и различити предмети из потонулих бродива. Колекција је прикупљана 6 година и једна је од највећих у свету. Налази у ствари су из акваторијума између Масленог рта и Резова. А то приобаље је најопасније за пловидбу у Црном мору.
Који су узроци тога?
- Обала овде је слабо разуђена и у потпуности је пореклом од вулканског стења, а посебно у деоници од Ахтопола ка Југу. Док је ка Северу тло седиментно и знатно мекше. Тојест реч је о стрмој, окомитој обали. И када се један брод из доба зоре једрења нађе у загрљају опасних ветрова и олуја, он нема где да се сакрије. Због тога овде је забележен и највећи број бродолома.
А с тога, свакако, и највећи број налаза...
Поставка представља и репрезентативну збирку европских мапа које разоткривају основне етапе у процесу упознавања Црног мора и Странџанског приобаља.
И још нешто: Сваке године овде гостује неки од приобалских музеја. Ове године своје артефакте представља музеј града Бјала. Реч је о налазима из античке тврђаве на рту Свети Атанас. Тамо је за седам година археолог доцент Валери Јотов показао како треба радити на социјализацији једног објекта и његовом претварању у једну запажену туристичку атракцију, наводи Атанас Орачев.
Поред сидара и њихових делова поставка у Ахтополу укључује и много кованица и друге предмете који су пронађени у Црном мору. Музеј има и збирку посвећену историји града и његовим становницима. А детаљна информација је презентирана на три језика: бугарском, енглеском и руском.
Музеј је и прва јавна колекција која је створена у Бугарској, а финансира се само од донација. Улазак је слободан!
„Нећу бити патријарх. Ово могу да кажем, а ко ће бити патријарх, није познато“, рекао је митрополит пловдивски Николај у Бургасу два дана након што је митрополит западно-средњоевропски Антоније прокоментарисао да не постоји документ којим је Николај..
Сећања на судионике догађаја из 1876. године, која је за Бугарску била судбоносна, су бројна, често и противречна. Али писма и документи о Априлском устанку који је на дневни ред ставио питање Ослобођења Бугарске , оцртавају једну ширу слику догађаја,..
Из Тутракана је 30. маја отпочео 39. поход „Стопама чете Тања војводе“. Манифестација се одржава под покровитељством председника Румена Радева. Направљена је традиционална реконструкција искрцавања чета на обалу Дунава. На старом хајдучком путу кроз..
Општина Казанлак организује неколико догађаја поводом обележавања 156. годишњице смрти Хаџи Димитра и његових бораца и 187. годишњице рођења Васила..
И ове године је испред Џумаја џамије у Пловдиву обележен Дан ашуре. Домаћин догађаја је Регионално муфтијство, уз подршку Општине Пловдив. Становници..