У нашем најјужнијем црноморском граду Ахтополу налази се један релативно млад, али занимљив музеј са богатом колекцијом који прича о историји сидра. Поставка је утемељена као јавна колекција Удружења „Црноморска Странџа“ чији је председник инж. Петар Канев. Стручни руководилац пројекта је историчар др Атанас Орачев.
Шта садржи музејска поставка?
- Велика сидра приказана су под ведрим небом, на трави. Она су из ХІХ и ХХ века, објашњава др Орачев. Затворена поставка прича о историји сидра. Она представља скоро све врсте ленгера који се користе у Црном мору од средине другог миленијума пре Христа па до прве половине ХХ века. У излозима и на подијумима могу да се виде и различити предмети из потонулих бродива. Колекција је прикупљана 6 година и једна је од највећих у свету. Налази у ствари су из акваторијума између Масленог рта и Резова. А то приобаље је најопасније за пловидбу у Црном мору.
Који су узроци тога?
- Обала овде је слабо разуђена и у потпуности је пореклом од вулканског стења, а посебно у деоници од Ахтопола ка Југу. Док је ка Северу тло седиментно и знатно мекше. Тојест реч је о стрмој, окомитој обали. И када се један брод из доба зоре једрења нађе у загрљају опасних ветрова и олуја, он нема где да се сакрије. Због тога овде је забележен и највећи број бродолома.
А с тога, свакако, и највећи број налаза...
Поставка представља и репрезентативну збирку европских мапа које разоткривају основне етапе у процесу упознавања Црног мора и Странџанског приобаља.
И још нешто: Сваке године овде гостује неки од приобалских музеја. Ове године своје артефакте представља музеј града Бјала. Реч је о налазима из античке тврђаве на рту Свети Атанас. Тамо је за седам година археолог доцент Валери Јотов показао како треба радити на социјализацији једног објекта и његовом претварању у једну запажену туристичку атракцију, наводи Атанас Орачев.
Поред сидара и њихових делова поставка у Ахтополу укључује и много кованица и друге предмете који су пронађени у Црном мору. Музеј има и збирку посвећену историји града и његовим становницима. А детаљна информација је презентирана на три језика: бугарском, енглеском и руском.
Музеј је и прва јавна колекција која је створена у Бугарској, а финансира се само од донација. Улазак је слободан!
У осму недељу после Васкрсења Христовог славимо један од најважнијих празника за хришћанство – Педесетницу. На тај дан је Дух Свети, треће лице Свете Тројице, сишао на земљу и спустио на 12 апостола, који су се заједно са Пресветом Богородицом у..
Сваке године у суботу која пада уочи великог хришћанског празника Духови, Црква обележава друге по реду Задушнице у години, у народу познате као „Черешове“ („Трешњине“ – на бугарском череша је трешња) задушнице због тога што се увек поклапају са сезоном..
После вишечасовног састанка, Свети синод је изабрао тројицу митрополита који су кандидати за новог бугарског патријарха. Реч је о митрополиту ловешком Гавриилу, митрополиту врачанском Григорију и митрополиту видинском Даниилу. Према Статуту БПЦ, изабрани..
Општина Казанлак организује неколико догађаја поводом обележавања 156. годишњице смрти Хаџи Димитра и његових бораца и 187. годишњице рођења Васила..
И ове године је испред Џумаја џамије у Пловдиву обележен Дан ашуре. Домаћин догађаја је Регионално муфтијство, уз подршку Општине Пловдив. Становници..