У народним схватањима је Преображење Господње (6. август) празник који се сматра границом између лета и јесени. Промена временских услова је изузетно битна за ратаре и сточаре. Људи примећују да дан постаје све краћи, змије и гуштери се враћају у своје брлоге, а ласте се припремају за јесењу сеобу. Стога се каже да се на Преображење дан „прелама,“ окреће леђа лету а осмехује се зими.
Подсетимо да се Преображење Господње слави за време Богордичиног поста, уочи Велике Госпојине (15. августа). Према јеванђелским сведочанствима, Исус Христ је са собом повео тројицу апостола – Петра, Јакова и Јована, у галилејску гору Тавор. И док се молио Богу лице Спаситеља се изменило – „…лице Му је засјало као сунце, а хаљине Му постале беле као светлост.“
На Преображење домаћице не смеју прати. На тај дан се не једу купине и грожђе. У традиционалној култури Бугара грожђе ужива велико поштовање, притом не само плодови, већ и винова лоза. Стога је она чест мотив у бугарском везу, дуборезу и иконостасима. А вино, заједно са хлебом, важи за најчистију ствар на свету. „Хлебом и вином се мађија не чини,“ каже наш народ.
Према легендама, купина је ђавоље дело, без обзира на то што се од ње справљају укусна слатка, сирупи и др. А немојмо помињати да се у народној медицини користе не само плодови – свежи или суви, већ и њени листови. Дивља купина, према траварима, лечи прехладу, болести усне шупљине, респираторног и пробавног система, помаже особама које пате од проширених вена, дијабетеса и других обољења. Према легенди, коју је поделио истакнути бугарски етнограф Димитар Маринов, ђаво је створио купину да би „засенио“ грожђе које је Божје дело. И пошто купина сазрева раније него грожђе, ђаво ју је користио како би привукао и намамио људе да му се придруже.“ Због тога нико не сме „да једе купине све док не сазри грожђе,“ забележио је Димитар Маринов.
Рано ујутру на Преображење људи односе у цркву прве гроздове. Служи се обред освештања грожђа након чега га жене деле члановима породице, суседима и пријатељима. У неким местима се поред грожђа освештавају и лубенице, јабуке, крушке и друге воћке.
Након освештања плодова, укида се забрана једења купине. Капанци (реч је о малој етнографској групи која насељава подручје око града Разграда) на тај дан не једу црно грожђе и лубеницу јер ће се по лицу онога ко их је појео појавити ружни трагови и ожиљци.
У народу се веровало да се уочи празника на небу отварају „Божја врата“ на којима се појављује сам Бог и испуњава жеље. Нада за светлоносно преображење држала је будним људе у ноћи пред празник. У неким местима су мајке терале децу да гледају у звездано небо да не би пропустила тренутак отварања „Божјих врата“ и да се помоле за здравље у благостање.
6. августа се природа мења, а то је прилика да се и људи промене или макар да покушају.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
У суботу, 25. маја, током целог дана Археолошки резерват Никополис ад Иструм код Великог Трнова биће домаћин седмог фестивала антике „Нике игра и победа“. Ове године на манифестацији учествују реконструктори историјских догађаја из Аустрије, Немачке,..
Тродневни кулинарско-фолклорни фестивал додатно ће распирити празничну атмосферу у селу Антимово код Видина. Четрнаесту годину заредом, локално Народно читалиште „Развитије – 1926“ и Сеоска општина организују фестивал „Ђурђевдан,“ који ће се одржати..
Двадесет треће издање Југозападног међународног фестивала фолклора „Мир на Балкану“ од 30. маја до 2. јуна окупља у граду Дупници плесне формације из свих делова Бугарске. Према пропозицијама фестивала, који није такмичарског карактера, учесници..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче..
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и..