Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Проф. др Иво Кременски – имамо добар генетски фонд

Фотографија: Благородна Георгиева

Недавно је Лондонски Империјални колеџ (Imperial College London – ICL) сумирао и објавио занимљиве податке о трендовима раста појединих народа у задњих 100 година. Проучавањем се бавило 800 истраживача. Они су открили да су Холанђани и Летонке највиши људи на свету, док су Иранци и Јужнокорејке највише "порасли" у том периоду – за 16,5 односно 20,2 см што је прави рекорд. Где су Бугари у том истраживању и зашто се на њега обраћа пажња, одговор на ова питања смо потражили од проф. Ива Кременског, националног консултанта у Лабораторији за дијагностику генома код Медицинског универзитета у Софији:

„То је прво истраживање у којем учествује толики број држава – њих 200. Мерење раста је лако изводљив задатак. Он је тачан индикатор о развоју појединих држава и њихове популације. У истраживању су пропраћена два тренда: генетска предиспозиција за очекивану дужину живота популације и повећање раста исте популације у задњих 100 година. Раст је важнији индикатор који није толико генетски условљен колико зависи од начина исхране, животне средине, социјалне средине и од развоја здравствене заштите. Истражено је преко 19 милиона људи. У првој десетки земаља у којима се раст људи најбрже повећава је 10 европских држава. То показује да социјална држава обезбеђује најбољи развој. У топ листи највиших жена занимљиво је што су се Бугарке са 83. места у свету век касније помериле на 30. позицију и сада су у просеку високе 158, 58 сантиметара. Код Бугара тај напредак је много мањи. Они су се са 38. померили на 30. место, а просечни раст им је 171,47 сантиметара. Бугарска је међу првих 30 земаља у којима је регистровано импресивно повећање раста људи. Висина тела донекле условљава и предиспозицију за одређене болести. Код виших људи ризик од кардиоваскуларних обољења је мањи, али они морају обратити већу пажњу на превентиву рака дебелог црева уколико су мушкарци и на превентиву рака дојке и јајника уколико су у питању жене, – каже проф. Кременски. – Што се генетских карактеристика и њиховог одраза на здравствено стање тиче Бугари имају предност зато што су генетски хетерогени. Због географског положаја Бугарске у Европи вековима су кроз нашу територију пролазили припадници многих народности што увелико смањује степен појављивања ретких генетских болести каквих тренутно има више од 7000. Проф. Кременски каже да је Бугарска још пре 35 година имала Национални програм превентиве генетских болести и у том погледу је међу првима у Европи. Тренутно овај програм се примењује само делимично. Средствима Касе здравственог осигурања врши се тестирање новорођенчади на три најчешће генетске абнормалности. Бесплатно се утврђује и ризик од хромозомских аномалија, какав је рецимо Даунов синдром. Што се тиче неопходности израде Националног програма превентиве и дијагностике генетских болести, генетских предиспозиција за одређене и посебно за ретке болести у Бугарској проф. Кременски је изјавио:

„Због одсуства таквог програма од укупно 65.000-70. 000 трудница годишње,  тек 25. 000  пролазе генетски скрининг. То показује да оне нису обавештене о тој услузи. Бугарској је потребно 5-6 лабораторија код универзитетских центара, каква је и наша која ради већ неколико месеци, а у којој се врше таква пренатална испитивања. Тренутно има више од 30 лабораторија које нуде ове услуге, а да нико не контролише њихов рад. Ако се допусти нека грешка, последице могу бити веома тешке. Тиме хоћу да кажем да је бугарској здравственој заштити прече потребна регулатива. Један од важних корака био би да се побољша обавештеност грађана о услугама које могу да користе као и да се изради Национални генетски регистар. Битно је знати која су лица која имају генетска обољења, каква је генетска карактеристика мутација, шта се може очекивати. Треба да се направи такође и електронски досије. Последњих година у нас је откривено нових 15 генетских болести и 350 нових мутација болести као што су рецимо разне мишићне дистрофије и атрофије, медитеранска анемија и др.“, – рекао је на крају проф. Кременски.

Превела: Ана Андрејева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Антарктик – покретач климатских промена

Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..

објављено 6.11.24. 11.25

Аутентични кулинарски концепт испуњен родољубљем: Како је шеф Шаранков Лондон заменио Родопима

Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..

објављено 2.11.24. 12.45

Изложба на "Мосту заљубљених" у Софији прати бугарске успехе на научним олимпијадама

Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...

објављено 2.11.24. 08.35