Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Античко насеље и велика базилика допуњују слику прошлости Старосела

Фотографија: bnt.bg
И током ове археолошке сезоне у богатом историјским споменицима пределу Бугарске код села Старосел (општина Хисар) су откривена занимљива сведочанства из далеке прошлости. Она су пронађена у рејону чувеног подземног храма Четињова могила и хумке Хоризонт, чији је проналазач велики бугарски археолог др Георги Китов. Ове године екипа доцента дра Ивана Христова, заменика директора Националног историјског музеја, локализовала је и место некадашњег трачког насеља на истом подручју. И  још – код Старосела је откривена велика базилика.

Ево шта каже у интервјуу Радио Бугарској доцент Христов:„Током протеклих година је истражена једнобродна мала црква из касноантичког периода на врху Козје грамаде. На терену Старосела локализоване су још две базилике. Познато нам је да у суседним селима Матеница и Красово построје још две. Тј., присуство ранохришћанских споменика на јужним падинама Средње горе није неки изузетак. Нас је пре изненадило постојање базилике надомак трачке надгробне хумке, у непосредној близини великог подземног споменика из доба Трачана, као и оријентација зграде у правцу североисток-југозапад, а не уобичајеном – исток-запад.“

Археолози су започели истраживање античког насеља на површини од преко 1,5 хектара. Логично је очекивати да слично велико насеље из касног античког доба има и значајну предисторију. Претпоставља се да ће бити пронађени један или неколико култних споменика и цркава. Међутим, у којој мери је сачуван већ откривени храм?
Снимка„Практично се ради о тробродној базилици, дугој 25 метара и 80 сантиметара и широкој 13 метара. Дакле, укупна површина постројења заједно са допунским просторијама са северозапада износи 350 квадратних метара. Иначе споменик је сачуван на висини од око 80 сантиметара. Али, гледано у целини, доживео је велико разарање крајем VI века. Ако томе додамо и најезде савремених трагача за закопаним благом, штете су заиста озбиљне. И поред тога, темељи су у потпуности сачувани, апсида је зидана од вешто отесаног камења са малтером, а колоне цркве су биле одговарајуће причвршћене. Припрата такође је врло добро сачувана. Тако да говоримо о споменику који може да буде конзервисан, чак и делимично рестауриран и приказан бројним посетиоцима Старосела“, наводи доцент Христов.

Предвиђено је да се стручњаци Инспектората Министарства културе и колеге доцента Христова упознају с резултатима истраживања и предложе мере за даље очување античког храма. Свакако, он подлежи конзервацији. Уосталом, експедицију је финансирао локални вински подрум који жели да помогне изградњу крова и ограде како би објекат био сачуван за идуће генерације.

„Филозофија наших иницијатива свугде у земљи је да се објекти истражују, одмах да се предузимају мере у циљу њиховог очувања и да се објављују сви резултати, како би људи знали све о историји тих занимљивих споменика“,
каже у закључку археолог Иван Христов.


Фотографија:bnt.bg

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Дан Арефата – дан уочи Курбан-бајрама

Уочи Курбан-бајрама муслимани широм света обележавају Дан Арефата који је најзначајнији део ходочашћа током којег се хаџије подсећају на стварање човека и милост Божју. Ове године тај дан пада у суботу, 15. јун, а муслимански верници га проводе у..

објављено 15.6.24. 07.30

Римски логор и гладијаторске игре на Фестивалу античког наслеђа „Орао Дунава“

Осамнаесто издање Фестивала античког наслеђа „Орао Дунава“ одржаће се између 14. и 16. јуна на две локације у околини Плевена – у колонији „Улпија Ескус“ у близини села Гиген и римском кастелу „Ад Путеа“ код села Рибен. Фестивал ће бити отворен 14...

објављено 14.6.24. 08.05

Историја древног и вечног Пловдива оживљава на међународном фестивалу

Међународни фестивал „Пловдив – древни и вечни: историја, етнологија, култура и уметност“ почиње данас у другом по величини бугарском граду, а трајаће до 16. јуна. На догађају који организује Удружење за реконструкцију историјских догађаја..

објављено 14.6.24. 07.30