Рок поставка коју софијска публика може да види 20. септембра, појавила се пре неколико година, али и данас се стално обогаћује. Пројекат уједињује професионалне музичаре, а познати глумац Филип Аврамов пева, плеше, свира на гитари и хармоници… И прича о тзв. „забрањеној музици“, толико привлачној за „бунтовнике“ из 60. и 70. година ХХ века, када је тоталитарна власт у Бугарској тежила да „сачува“ младе од „западног утицаја“. Управо та „ђавоља музика“ протагониста је у спектаклу.  Са сцене звуче песме Џоа Кокера, Џејмса Брауна, група White Snake и AC/DC и много других рок и блуз идола. Редитељ је Петар Калчев.

- Сиже је са смислом за хумор, иако се ради о божанским стварима, надовезује се Калин Вељов. Често у мелодију уплићемо нове реплике и ритам. Импровизујемо. Већ смо приредили 40-ак концерата, не само на позоришној сцени, већ и на фестивалима, приватно. Скоро смо били на рок сабору где нас је публика одушевљено аплаудирала. Истина је да је импровизација у поставци на много већем нивоу. Музичке теме које звуче нису обична имитација, већ су преломљене кроз нашу призму интерпретатора. У ствари, оне звуче у ауторској обради. Има неколико комада које тумачимо са смислом за хумор. Драго ми је и забавно да то радим. Изазов је велики. Филип се не може контролисати на сцени, у најбољем смислу те речи. Стално треба да будемо спремни на промене у тексту и музици. Сматрам да су им досада фалили енергија ритам и енергија бубњева, тако да се одлично допуњујемо. А најдраже ми је то што често путујемо, попут правих рокера. По мени та уметност има будућност, јер тако музика постаје ближа људима, а и она је наш главни јунак. Када њој додамо дијалог, позориште, све постаје интересантније. Најјачи тренутак у поставци „Бог Рок“ је то да глумац музицира, а музичари продиру у „његову територију“. Нова атмосфера нам носи и нове изазове.

Превод: Александра Ливен