Од 19. септембра у току месец дана у софијској галерији „Нирвана“ приказана је изложба истакнутог бугарског сликара Љубена Диманова који живи у Паризу. Насловио ју је „Мировање и кретање“. Шта се крије иза ових речи?
- Сам живот је мировање и кретање. Али што се мене тиче, можда моја уметност почиње миром, жељом да покажем снагу и одрживост човека, његову спремност да поносно и достојанствено дочека животне тешкоће – каже сликар у интервјуу Радио Бугарској.
Признаје да је по природи оптимиста и увек гледа позитивно на ствари. Дипломирао је на одсеку фрескосликарства Националне академије ликовних уметности у Софији, али пошто оно није било посебно тражено определио се за графику, илустрацију и цртање. Средином 70. година добио је позив из Лондона да илустрира Шекспирове „Сонете“. А онда и позив за рад из Париза, где је касније остао с породицом. Илустровао је дела Овидија, Дантеа, Аполинера, Малармеа… Аутор је и обликовања библиофилских издања Дантеове „Божанствене комедије“ и Бодлеровог „Цвећа зла“.
Шта Љубен Диманов даје од себе када илустрира светске ауторе?
- Радим то са великом љубављу, то вам одређено могу рећи. Нисам бринуо о томе да ли ћу се снаћи са задатком, али сам се и поред тога латио посла веома одговорно. Међутим, љубав је мој главни водич у послу.
Који су омиљени сижеи Љубена Диманова?
- Моји сижеи су универзални. Жена као симбол: као извор живота, нежности, мајчине љубави. Осим тога обожавам животиње – и посебно бика који је за мене оличење снаге, моћи, слободе. Волим и морске хоризонте, тражење несагледиве границе. Али су ипак моји омиљени протагонисти жена, мушкарац и породица. Вечне вредности. И мислио сам да су у мировању оне заиста вечите, али видим да се у динамици садашњице ствари мењају и понекад, на жалост, поједине исконске вредности нестају, закључује с горким осмехом Љубен Диманов.
Превод: Александра Ливен
Фотографијe: Венета Павлова
Факултет ликовних уметности Великотрновског универзитета „Св. Ћирило и Методије“ обележава 50 година постојања изложбом која обједињује дипломске радове студената и дела активних професора универзитета из старе бугарске престонице. Ова изложба..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Бугарски филм „Стадо“, у режији Милка Лазарова, проглашен је за најбољи филм у међународној такмичарској селекцији 30. Међународног филмског фестивала у..