Од 19. септембра у току месец дана у софијској галерији „Нирвана“ приказана је изложба истакнутог бугарског сликара Љубена Диманова који живи у Паризу. Насловио ју је „Мировање и кретање“. Шта се крије иза ових речи?
- Сам живот је мировање и кретање. Али што се мене тиче, можда моја уметност почиње миром, жељом да покажем снагу и одрживост човека, његову спремност да поносно и достојанствено дочека животне тешкоће – каже сликар у интервјуу Радио Бугарској.
Признаје да је по природи оптимиста и увек гледа позитивно на ствари. Дипломирао је на одсеку фрескосликарства Националне академије ликовних уметности у Софији, али пошто оно није било посебно тражено определио се за графику, илустрацију и цртање. Средином 70. година добио је позив из Лондона да илустрира Шекспирове „Сонете“. А онда и позив за рад из Париза, где је касније остао с породицом. Илустровао је дела Овидија, Дантеа, Аполинера, Малармеа… Аутор је и обликовања библиофилских издања Дантеове „Божанствене комедије“ и Бодлеровог „Цвећа зла“.
Шта Љубен Диманов даје од себе када илустрира светске ауторе?
- Радим то са великом љубављу, то вам одређено могу рећи. Нисам бринуо о томе да ли ћу се снаћи са задатком, али сам се и поред тога латио посла веома одговорно. Међутим, љубав је мој главни водич у послу.
Који су омиљени сижеи Љубена Диманова?
- Моји сижеи су универзални. Жена као симбол: као извор живота, нежности, мајчине љубави. Осим тога обожавам животиње – и посебно бика који је за мене оличење снаге, моћи, слободе. Волим и морске хоризонте, тражење несагледиве границе. Али су ипак моји омиљени протагонисти жена, мушкарац и породица. Вечне вредности. И мислио сам да су у мировању оне заиста вечите, али видим да се у динамици садашњице ствари мењају и понекад, на жалост, поједине исконске вредности нестају, закључује с горким осмехом Љубен Диманов.
Превод: Александра Ливен
Фотографијe: Венета Павлова
У Бугарској се другу годину заредом одржава Фестивал афричог и карипског филма. Домаћин дводневног догађаја (31.05 – 01.06) је Софијски универзитет „Св. Климент Охридски.“ Организатори су Катедра за афричке и индопацифичке студије и Афричко-карипски..
Током научне конференције на тему „Културно наслеђе – уметност – музеји“, потпредседница Илијана Јотова је истакла да је кућа Димитра Талева у Прилепу један од примера занемаривања културно-историјског наслеђа од стране државе. Од јуна 2023. године..
Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...
Дом европске историје – Брисел гостује у Националном етнографском музеју у Софији са путујућом изложбом „Истина или лаж? Историја превара и фалсификата.“..
На свечаној церемонији уприличеној у недељу, 14. јула, у Смољану, уручене су награде Међународног документарног Родопи филм феста (RIFE) 2024. г. У..