12. октобра, на дан када је пре 50 година руски композитор Артур Лурије напустио овај свет, фондација која носи његово име организоваће велики меморијални концерт у част уметника у Schmiedenhof Zunftsaal у Базелу. На њему ће наступити пијанисти Мориц Ернст из Немачке и Борислава Танева из Бугарске. Она је један од истраживача и популаризатора стваралаштва Артура Луријеа. Проф. Танева је уједно и педагог, композитор и заменик ректора Националне музичке академије „Проф. Панчо Владигеров“.

Ко су људи који трагају за делима заборављеног руског композитора?

„Њих није много, али претпостављам да су ентузијасти као што сам ја, прича проф. Танева. – Јако желим да упознам немачког пијанисту са којим ћу делити сцену у Базелу. Позив за концерт је можда признање за труд који сам последњих година уложила да бих открила и снимила нека дела Артура Луријеа. Циљ фондације је да сакупи све што је остало сачувано од његовог стваралаштва. У ту сврху њен председник Стефан Хулигер обилази Европу и Русију. Не могу да замислим да је све то могуће. На пример, Лурије је компоновао три клавирске сонате, од којих Прва и Друга можда никад неће бити нађене. Са сопраном Милом Миховом изводим дело композитора „Пет бајања“ („Incantations“), од којих је једно, Треће бајање нестало. Мени самој је име Артура Луријеа до пре 7-8 година било потпуно непознато, а тада и на интернету није било готово никаквих информација. Свирам његова дела, почев од „Пет крхких комада“ („Cinq préludes fragiles op.1“), све до „Пет бајања“ која је написао непосредно пре своје смрти. Примећује се огромна разлика у изражајним средствима и палети звукова. Последње дело композитора прожето је мрачним расположењем и суморном атмосфером. Лурије је пореклом био Јеврејин. Пре почетка Другог светског рата је поново емигрирао, овог пута у САД, где је и преминуо. Он је геније, то сасвим поуздано могу да тврдим, јер користи алеаторику (поступак у модерној музици којим се неки делови композиције препуштају случајности. У извођењу ове врсте музике најбитнији део је импровизација коју извођач сам осмишља) и додекафонију (дванаесттонска музика) много пре него што су их почели користити представници Нове бечке школе у Европи.“

На концерту у Базелу ће наступити и руска певачица Ана Миклашевич. Међутим, данас ће проф. Борислава Танева приредити концерт у Софији на коме ће извести десет дела Артура Луријеа посвећених истакнутим људима из његовог блиског окружења - свестраном шпанском уметнику Пикасу, ирском књижевнику Џејмсу Џојсу, америчком пијанисти и композитору руског порекла Владимиру Хоровицу и др. Назив пројекта је „Артур Лурије – откинута страница историје Сребрног века“, чија је премијера била на фестивалу „Пиано екстраваганца“ 2015. Песме које ће извести сопран Мила Михова су на текстове Ане Ахматове. Знаменита руска песникиња и преводилац и Артур Лурије су цео живот били повезани великом љубављу. Преминули су у истој години. „Одабрала сам комаде посвећене великим личностима, пријатељима и истомишљеницима Луријеа како бих доказала да би композитор био исто толико познат и цењен колико и они, ако његова политичка оријентација није бацила мрачну сенку на његов живот“, рекла је у закључку проф. Танева.

 
 Превела: Марина Бекријева