Из дана у дан у Европи расте број жена и деце избеглица. Повећава се и  опасност од експлоатације и злостављања у њиховим домовинама, што их приморава да крену тешким и ризичним путем који их води у непознате земље. Управо проблемима интеграције и последицама миграције на ове најугроженије групе становништва био је посвећен конгрес на тему „Миграција и интеграција: утицај на жене“, који је ових дана организовала у Софији Асоцијација жена Европске народне партије.

Што брже схватимо да оно што се догодило у последње две године на обалама Европе није обична криза и да ће она трајно и дубоко променити наше земље, то ћемо боље моћи да савладамо прилив миграната. Заштита права жена и принцип једнакости полова су инструмент за боље управљање миграцијама, изјавила је на отварању конгреса Марија Габријел, посланик Европског парламента из Бугарске и додала:

Као спољна граница ЕУ Бугарска може говорити о миграцији, а исто тако може да говори о интеграцији, јер има праксе које вреди промовисати. На конгресу је главни нагласак стављен на положај и улогу жена у три различите етапе. Као прво, говорили смо о њиховом положају у земљама порекла, правима која тамо имају и о томе шта све може да се уради за њихову безбедност. Као друго, дискутовали смо о положају жена током путовања у тзв. транзитне земље. Оне су у овој ситуацији посебно угрожене, јер су често жртве трговине људима, кријумчарења, сексуалне или радне експлоатације. И на трећем месту, размотрили смо и питање интеграције жена и улоге друштва које их прихвата. У том смислу важна је улога жена избеглица које су се већ интегрисале у друштва земаља у којима живе добро и својим искуством могу бити веома корисне. Жене политичарке су послале поруку подршке женама избеглицама и њиховој улози као носилаца промена, као и о важности тога да оне буду придобијене за универзалне вредности. Као што је речено на форуму, жене су људско лице миграције. Моје је мишљење да су дискусије биле веома плодне, при чему је направљена јасна разлика између избеглица и економских миграната. Када су у питању избеглице, једини осећај који код нас изазивају јесте осећај солидарности са њима, јер оне беже од рата и траже спас за себе, страдају и пате. С друге стране, када је реч о економским мигрантима, мора бити јасно да ли се спроводи контрола на спољним границама Бугарске, треба веома добро знати ко улази у земљу. Током дискусија је покренуто и питање приступа образовању. Чак и социолози већ говоре о новој „изгубљеној генерацији“.

Најугроженија група међу избеглицама које стижу у нашу земљу су деца која путују без пратње одраслих. За њих нису обезбеђене самосталне просторије, ни стручна помоћ психолога и педагога. Због ових недостатака система из невладине организације жена избеглица у Бугарској звоне на узбуну. Тренутно у држави не постоји делотворан систем помагања и интеграције избеглица, каже Александра Попова, представник ове организације и наставља:

Тренутно се активном интеграцијом избеглица баве само НВО. Као и свака невладина организација, и ми рачунамо на пројекте. Долазећи у Бугарску, избеглице морају поново да изграде своје животе. У ту сврху су им потребне услуге преводилаца и наставника бугарског језика, као и информације о поступку добијања статуса избеглице. Нажалост, наше друштво је у односу на прошлу годину променило свој однос према избеглицама и то у негативном смислу. Допринос томе имају и неки медији који не одражавају објективно ову тему. Често пута се о избеглицама говори као о илегалним имигрантима, што није правилно, јер се тако код грађана усађује страх од њих. Нормална реакција је одбацити некога чији језик и културу не познајеш. Међутим, када се упознамо са  прошлошћу и садашњим животом ових људи, прихватићемо их са разумевањем и саосећањем.

Превела: Марина Бекријева