Свет се развија брзим темпом, живот се мења, а кључну улогу у том процесу имају иновације – оне су оличење прогреса људског рода. У том погледу Бугарска је свету дала много тога. И данас истакнути Бугари праве открића, доприносећи развоју различитих сектора, али, на жалост, мало њих то ради у домовини. Финансирање науке и посебно иновација у земљи је увредљиво незначајно и демотивишуће, а због тешких административних поступака скоро је немогуће аплицирати за програме Европске уније какав је „Хоризонт 2020“, на пример.

Годишње награде „Изумитељ године“ сведоче да и поред тешкоћа наши научници не посустају. Професор Владимир Лазаров и његова екипа – доцент др Захари Зарков, доцент др Људмил Стојанов и инжењер Димитар Спиров са Електро-техничког факултета Техничког универзитета у Софији су добитници овогодишње награде у категорији „Електротехника и електроника“ за њихов „Систем управљања излазном снагом фотоволтаичних система“. Више о њему сазнајемо од проф. Лазарова:

- У овој етапи контрола излазне снаге фотоволтаичних централа је дискретан и пасиван и остварује се преко искључивања модула или читавог система, при чему није могуће обезбедити тачно и постепено редуковање снаге. На тај начин власник често трпи економске губитке. Елаборат решава тај проблем и оператор већ може да контролише излазну снагу. То обезбеђује једноставан рад, чак и у случају ограничења или мањка слободних капацитета у акумулаторима, као и смањење губитака. Реч је о новој филозофији која одговара интересима друштва, а има и повољан утицај на цену произведене енергије.

Не свако поседује дух иновације. Он је пре свега резултат упорног рада, жеље за развојем и променом, а како сматра проф. Лазаров – и честице талента и стваралачке инспирације. У Бугарској, која је према статистици Европске уније међу земљама са најгорим показатељима у погледу техничког напретка и иновација, није лако да се бавиш науком:

- Успеси су пре резултат инерције једне генерације која ће ускоро изаћи из активне фазе свог живота. Наука се увек тешко даје, са напором и припремљеним људима. Квалификовани стручњаци се стрмоглаво отапају. Млади људи нису мотивисани да се баве тешким менталним радом из неколико разлога, а то су ниско, чак увредљиво ниско награђивање рада, лоша оријентација у средњој школи, интернет овисност и демографска криза. Резултат је видљив – држава се депрофесионализује и профанизује. Не постоји успешна политика у области науке и високог образовања. У питању су једино кресање финансија, хаотично отварање универзитета или не увек паметно искоришћавање европских средстава. Држава не користи потенцијал научника. Нису израђени приоритети, нема анализе и адекватних решења. Последњих 25 година смо сведоци тешког управног дефицита у области науке и високог образовања (па и образовања гледано у целини). Али и поред свега тога треба да будемо оптимисти и да верујемо да ће светлост победити.

Наградама су одликовани још: Георги Тодоров, Борислав Романов, Константин Камберов, Величко Пејков и Николај Ганчев у категорији „Машиноградња и грађевинарство“ за „Вибрациони апарат за ручне електричне бушилице с ефектом резонансе“; Емилија Миркова и Оља Караџова у категорији „Хемија и биотехнологије“ за рад са гљивама Trichoderma Koningii Oud или сојем 85 који се користи у препаратима за борбу са фитопатогеним гљивама у земљи код баштенских биљака.