Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Алтина“ - књига о људској топлини која уједињује хришћане и муслимане

Фотографија: лична архива

„Бог је један, али са различитим именима“ каже песникиња Ивелина Никова која је одликована низом књижевних награда и аутор је збирки песама „Бугарска у мом срцу“, „Златне нити“, „Чежња за сунцем“ и „У теби ћу остати“. Рођена је 1977. године у Провадији, а њена су дела инспирисана Бугарском и љубављу. Писање поезије је Ивелинина пасија, али недавно она је нас изненадила и прозом – реч је о повјести „Алтина“. Радња у њој се одвија у планини Родопи, а акценат је стављен на снагу Бугарке и разумевање и љубав између представника различитих религија – хришћана и муслимана.

Ивелина Никова прича више о свом делу и његовом сижеу:

„Алтина“ је порука попут соли на рану и меда на језику. То је разоткривена тајна и нада да ћемо у овим тмурним данима доживети нешто боље. То је књига о снази духа и љубави, о истини и доброти, о бугарској лепоти и јединству Бога, о уједињењу религија. Главна јунакиња Алтина је лепа родопчанка с ожиљком на челу и гласом коме и славуји завиде. Она је снажна жена, која међутим зна да клекне испред детета, извора и цвећа, али никада не поклече пред насилницма. Алтина је хришћанка. Рођена је са тамним ожиљком на челу због којег је и њени родитељи остављају у суседном селу. Тамо је налази један муслиман који је усваја, а касније јој каже каква је њена истинска сторија. Девојка се састаје са својом рођеном мајком, као и са малим братом и сестром. Потом упознаје и своју велику љубав и рађа девојчицу са истим ожиљком на челу. Крај је отворен за интерпретације, а читаоци се надају да ћу написати наставак приче.“

Зову Родопе „планином са душом“. Исто и „Алтина“ је књига са душом која поседује снагу да пренесе човека у недра планине, да му пева уз звон клепетуша, да му да да попије млеко поквашено звездама, да му покаже светост хлеба и да докаже да треба да нас воде доброта и љубав, независно од наше религије. Име Алтина је симбол светлости и ведрине, потиче од назива златног турског новчића какав јунакиња носи око врата. А радња у књизи се одвија 1935. године, мада вредности о којима она прича, актуелне су и данас. Повијест је инспирисана песмом Ивелине Никове „Алтина прича“ из збирке „Бугарска у мом срцу“.

„Ја сам убеђена да већи део људи у Бугарској не дели своје комшије на хришћане и муслимане, већ је важније да ли је човек добар, па то одређује и све у животу. Заједно славимо верске празнике, заједно се веселимо на свадбама, заједно обележавамо рођење наше деце, заједно испраћамо у последњи пут своје блиске. Када нас воде благе речи и добро срце, није важно како се зове она снага која нас прати с небеса. „Алтина“ је створена да би нас ујединила, да разнежи камена срца. Надам се да кад прочитају књигу људи ће постати бар мало бољи!“, каже Ивелина.

Књига „Алтина“ је представљена у Софији 10. децембра. Уредник издања је Соња Парванова, а сликар – Марија Илијева. Критика је била позитивна према Ивелини Никовој. А песникиња упућује свима ову поруку:

„Ја верујем да свако поседује неки таленат. Да меси хлеб или да кроји одећу, да пише књиге, да пева или слика, свако је на тај свет дошао са својим даром и треба да иза себе остави нешто лепо. Тако да стварајте, пишите, певајте и будите добри.“

Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29
Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25