„Бог је један, али са различитим именима“ каже песникиња Ивелина Никова која је одликована низом књижевних награда и аутор је збирки песама „Бугарска у мом срцу“, „Златне нити“, „Чежња за сунцем“ и „У теби ћу остати“. Рођена је 1977. године у Провадији, а њена су дела инспирисана Бугарском и љубављу. Писање поезије је Ивелинина пасија, али недавно она је нас изненадила и прозом – реч је о повјести „Алтина“. Радња у њој се одвија у планини Родопи, а акценат је стављен на снагу Бугарке и разумевање и љубав између представника различитих религија – хришћана и муслимана.

Ивелина Никова прича више о свом делу и његовом сижеу:

„Алтина“ је порука попут соли на рану и меда на језику. То је разоткривена тајна и нада да ћемо у овим тмурним данима доживети нешто боље. То је књига о снази духа и љубави, о истини и доброти, о бугарској лепоти и јединству Бога, о уједињењу религија. Главна јунакиња Алтина је лепа родопчанка с ожиљком на челу и гласом коме и славуји завиде. Она је снажна жена, која међутим зна да клекне испред детета, извора и цвећа, али никада не поклече пред насилницма. Алтина је хришћанка. Рођена је са тамним ожиљком на челу због којег је и њени родитељи остављају у суседном селу. Тамо је налази један муслиман који је усваја, а касније јој каже каква је њена истинска сторија. Девојка се састаје са својом рођеном мајком, као и са малим братом и сестром. Потом упознаје и своју велику љубав и рађа девојчицу са истим ожиљком на челу. Крај је отворен за интерпретације, а читаоци се надају да ћу написати наставак приче.“

Зову Родопе „планином са душом“. Исто и „Алтина“ је књига са душом која поседује снагу да пренесе човека у недра планине, да му пева уз звон клепетуша, да му да да попије млеко поквашено звездама, да му покаже светост хлеба и да докаже да треба да нас воде доброта и љубав, независно од наше религије. Име Алтина је симбол светлости и ведрине, потиче од назива златног турског новчића какав јунакиња носи око врата. А радња у књизи се одвија 1935. године, мада вредности о којима она прича, актуелне су и данас. Повијест је инспирисана песмом Ивелине Никове „Алтина прича“ из збирке „Бугарска у мом срцу“.

„Ја сам убеђена да већи део људи у Бугарској не дели своје комшије на хришћане и муслимане, већ је важније да ли је човек добар, па то одређује и све у животу. Заједно славимо верске празнике, заједно се веселимо на свадбама, заједно обележавамо рођење наше деце, заједно испраћамо у последњи пут своје блиске. Када нас воде благе речи и добро срце, није важно како се зове она снага која нас прати с небеса. „Алтина“ је створена да би нас ујединила, да разнежи камена срца. Надам се да кад прочитају књигу људи ће постати бар мало бољи!“, каже Ивелина.

Књига „Алтина“ је представљена у Софији 10. децембра. Уредник издања је Соња Парванова, а сликар – Марија Илијева. Критика је била позитивна према Ивелини Никовој. А песникиња упућује свима ову поруку:

„Ја верујем да свако поседује неки таленат. Да меси хлеб или да кроји одећу, да пише књиге, да пева или слика, свако је на тај свет дошао са својим даром и треба да иза себе остави нешто лепо. Тако да стварајте, пишите, певајте и будите добри.“

Превод: Александра Ливен