Пре око годину дана четворо бугарских уметника је први пут посетило Индију. Селма Тодорова, Аглика Гајтаникова, Иван Додов и Стефан Чурчулијев представили су нашу земљу у првом издању Међународног бијенала акварела у Делхију (1^st International Watercolor Society India Bienale), где су приказане слике још 9 Бугара. Најлепше успомене они су понели о ликовној колонији одржаној у подножју Хималаја. Бугарски сликари су ту шансу имали захваљујући Индолошкој фондацији „Исток – Запад“ , домаћину ликовне колоније из Дома културе „Сушма“  дру Карану Чаухану, Међународном друштву акварелиста у Бугарској и амбасади Републике Индије у Бугарској. Слике рађене у оквиру ликовне колоније су најпре у нас изложене у Варни, а од 1. до 31. децембра изложба „Индија а ла прима“ гостује у галерији „Сердика“ у Софији. Пре но што на овај догађај погледамо очима учесника, предлажемо вам део интервјуа са критичарем уметности проф. Чавдаром Поповим.

"А ла прима" је термин, који се у теорији уметности користи за технику сликања која не трпи поправке и дораде и захтева јасну почетну визију што се односи искључиво на акварел. „А ла прима“ је заједнички именитељ дела свих уметника, њихове слике су урађене у једном даху, представљају импровизацију у којој се огледају њихови први утисци. Треба истаћи да је истицање елемената уметниковог сопственог универзума овде потпуно неважно – без обзира на карактеристичне одлике свог стваралаштва сликари показују релативну унификацију изражавања. То је у овом случају изузетно позитивна специфичност њихових дела, јер се у први план истичу величанство и значај теме, природе, архитектуре и лица која видимо. Амерички сликар и хуманиста Роквел Кент каже да ти се понекад, када се суочиш са величанством природе или теме коју обрађујеш, јавља жеља не да изразиш себе, него да заборавиш на себе. У случају са наших четворо сликара догодило се управо то.

Ево шта је изјавила и Селма Тодорова, куратор изложбе:

Била сам решила да ћу посетити Индију и то сам поделила са госпођом Бојановом, председницом Индолошке фондације „Исток – Запад“. Она је предложила да то буде нешто више од обичне посете, да се тамо испољимо и као ствараоци. Пре око две деценије др Каран Чаухан је био предавач на Софијском Универзитету „Св. Климент Охридски“ и отада датира њихово колегијално пријатељство са гђом Бојановом. Није дуго био у Бугарској, али је прошлог лета боравио код нас. Допала су му се наша дела и он нас је позвао да гостујемо Дому културе „Сушма“. Сви смо имали велику жељу да сликамо, па смо искоришћавали сваки тренутак да радимо.

За мене је то обистињен сан, нешто о чему сам одавно маштала, али нисам се ни надала даће се остварити – каже Аглика Гајтаникова. – Био је то незабораван месец који смо провели у Индији. Сада ми се моје слике чине боље него одмах по повратку одатле. Тада сам била много критичнија према себи. Никад нећу заборавити тај прекрасан доживљај – бити у подножју величанствених врхова и у комуникацији са људима – искреним и предусретљивим.

Индија је земља изненађења – убеђен је Стефан Чурчулијев. – Добро је када човек крене на пут без предрасуда и очекивања – тада му се може десити нешто лепо. Радили смо као у сну, стално импровизовали. Индија је земља изазовног колорита, права експлозија боја.

У сећање ми се урезала топлина којом су нас дочекали – каже Иван Додов.- Толико предусретљиве људе нисам икад видео. И још нешто што нећу заборавити је величанство и мирноћа којим одише планински ланац Хималаја. Снага коју сам тамо осетио, умногоме ми помаже и сада. Допустио сам себи да погледам са много веће висине од оне на којој сам се налазио. Пошто нисам био у стању да се физички попнем до тих великих висина, ја сам то учинио помоћу уобразиље. Из собе у којој сам спавао имао сам срећу да посматрам излазак сунца. Енергија којом је сунце зрачило ујутру, имала је снажан утицај на мене. Сваког дана планина се пресијавала на јутарњем сунцу у различитим нијансама – било је то 14 невероватних излазака сунца. За мене је то био велики дар.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: Албена Безовска