Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарско-индијски пројекат „Индија а ла прима“ – шта значи заборавити на себе

БНР Новини
Фотографија: Албена Безовска

Пре око годину дана четворо бугарских уметника је први пут посетило Индију. Селма Тодорова, Аглика Гајтаникова, Иван Додов и Стефан Чурчулијев представили су нашу земљу у првом издању Међународног бијенала акварела у Делхију (1st International Watercolor Society India Bienale), где су приказане слике још 9 Бугара. Најлепше успомене они су понели о ликовној колонији одржаној у подножју Хималаја. Бугарски сликари су ту шансу имали захваљујући Индолошкој фондацији „Исток – Запад“ , домаћину ликовне колоније из Дома културе „Сушма“  дру Карану Чаухану, Међународном друштву акварелиста у Бугарској и амбасади Републике Индије у Бугарској. Слике рађене у оквиру ликовне колоније су најпре у нас изложене у Варни, а од 1. до 31. децембра изложба „Индија а ла прима“ гостује у галерији „Сердика“ у Софији. Пре но што на овај догађај погледамо очима учесника, предлажемо вам део интервјуа са критичарем уметности проф. Чавдаром Поповим.

Снимка

"А ла прима" је термин, који се у теорији уметности користи за технику сликања која не трпи поправке и дораде и захтева јасну почетну визију што се односи искључиво на акварел. „А ла прима“ је заједнички именитељ дела свих уметника, њихове слике су урађене у једном даху, представљају импровизацију у којој се огледају њихови први утисци. Треба истаћи да је истицање елемената уметниковог сопственог универзума овде потпуно неважно – без обзира на карактеристичне одлике свог стваралаштва сликари показују релативну унификацију изражавања. То је у овом случају изузетно позитивна специфичност њихових дела, јер се у први план истичу величанство и значај теме, природе, архитектуре и лица која видимо. Амерички сликар и хуманиста Роквел Кент каже да ти се понекад, када се суочиш са величанством природе или теме коју обрађујеш, јавља жеља не да изразиш себе, него да заборавиш на себе. У случају са наших четворо сликара догодило се управо то.

Ево шта је изјавила и Селма Тодорова, куратор изложбе:

Била сам решила да ћу посетити Индију и то сам поделила са госпођом Бојановом, председницом Индолошке фондације „Исток – Запад“. Она је предложила да то буде нешто више од обичне посете, да се тамо испољимо и као ствараоци. Пре око две деценије др Каран Чаухан је био предавач на Софијском Универзитету „Св. Климент Охридски“ и отада датира њихово колегијално пријатељство са гђом Бојановом. Није дуго био у Бугарској, али је прошлог лета боравио код нас. Допала су му се наша дела и он нас је позвао да гостујемо Дому културе „Сушма“. Сви смо имали велику жељу да сликамо, па смо искоришћавали сваки тренутак да радимо.

Снимка

За мене је то обистињен сан, нешто о чему сам одавно маштала, али нисам се ни надала даће се остварити – каже Аглика Гајтаникова. – Био је то незабораван месец који смо провели у Индији. Сада ми се моје слике чине боље него одмах по повратку одатле. Тада сам била много критичнија према себи. Никад нећу заборавити тај прекрасан доживљај – бити у подножју величанствених врхова и у комуникацији са људима – искреним и предусретљивим.

Индија је земља изненађења – убеђен је Стефан Чурчулијев. – Добро је када човек крене на пут без предрасуда и очекивања – тада му се може десити нешто лепо. Радили смо као у сну, стално импровизовали. Индија је земља изазовног колорита, права експлозија боја.

У сећање ми се урезала топлина којом су нас дочекали – каже Иван Додов.- Толико предусретљиве људе нисам икад видео. И још нешто што нећу заборавити је величанство и мирноћа којим одише планински ланац Хималаја. Снага коју сам тамо осетио, умногоме ми помаже и сада. Допустио сам себи да погледам са много веће висине од оне на којој сам се налазио. Пошто нисам био у стању да се физички попнем до тих великих висина, ја сам то учинио помоћу уобразиље. Из собе у којој сам спавао имао сам срећу да посматрам излазак сунца. Енергија којом је сунце зрачило ујутру, имала је снажан утицај на мене. Сваког дана планина се пресијавала на јутарњем сунцу у различитим нијансама – било је то 14 невероватних излазака сунца. За мене је то био велики дар.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: Албена Безовска



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фестивал змајевих чамаца на језеру у Панчареву

У суботу и недељу, 29. и 30. јуна, језеро у Панчареву у близини Софије је домаћин Фестивала змајевих чамаца. Током два фестивалска дана у веслачкој бази на Панчаревском језеру одржаће се трке змајевих чамаца. Фестивал са слободним улазом ће се..

објављено 29.6.24. 09.50
Руси Чанев

Глумац Руси Чанев адаптирао роман "Под јармом" за бугарску децу у иностранству

"У првом поглављу, у којем бегунац Иван Кралич тражи склониште у пријатељској кући чорбаџије Марка у Белој Цркви, али не успева да се тамо сакрије од гонилаца..." Овако почиње аудио-верзија најпознатијег романа бугарске класичне..

објављено 25.6.24. 11.15
Режисер Николај Василев са статуетом „Златни свитац“.

Филм о животу духовног учитеља Ваклуша Толева награђен у Кану

Документарни филм „Ваклуш” редитеља Николаја Василева награђен је на Светском филмском фестивалу у Кану „Remember the future“ статуетом „Златни свитац” у категорији „Најбољи филм o социјалнoj правдi”. Филм је сниман у периоду 1998 – 2022. године и садржи..

објављено 21.6.24. 15.49