Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бaдње вече – празник смерности, захвалности и наде

БНР Новини
Фотографија: архива

Бадње вече је празник смерности, захвалности и наде. Без обзира на то што многи људи данас не поштују Божићни пост, они се радо окупљају око празничне трпезе. То се односи чак и на оне који уопште не маре за хришћанску традицију. За неколико генерација, стасалих између 40-их и 80-их година прошлог века празник је био или непознат, или се обележавао у уском породичном кругу. Неће бити претерано рећи да се у скоро сваком дому културе, школи, музеју сада организују реконструкције обичаја.



Пошто је у IХ веку Бугарска примила хришћанство као званичну религију, фолклорни и црквени календар су нашли додирне тачке и то се понајвише односи на највеће благдане. Ликови хришћанских светитеља јављају се у народним песмама, исто као и лик малог Исуса. У једној старинској песми из репертоара сестара Бисерових прича се о „дрву високом, Божјем дрву“, испод које седи Богородица и у крилу држи „Ристоса, дете малецко“ и чека светитеље да га крсте.

Снимка

На Бадње вече, како каже традиција, на трпезу стављамо искључиво посна јела која су обавезно непарног броја – најмање седам. На столу не смеју изостати кољиво, кувани пасуљ, сарме од винове лозе или киселог купуса пуњене пиринчем или ломљеном пшеницом, ошав (компот од сувог воћа), бели и црни лук, мед, свеже воће, вино, ракија... У многим кућама и данас месе обредне хлебове, украшене фигурицама од теста. Верује се да симболи од теста носе срећу и берићет. Некада на Бадње веће по кући би се свуда посипала слама, а нарочито на месту где се служи вечера. Трпеза се те вечери не диже – према народном веровању душе покојних чланова породице се те ноћи хране са те трпезе. А ватра у огњишту треба стално да гори и не сме да се угаси.

Овог месеца неке обичаје везани за Бадње вече и Божић извела су деца од 10 и 11 година, а то се догодило у Регионалној библиотеци Благојевграда. По традицији и у Регионалном историјском музеју Трговишта организују се реконструкције празновања "Бадње вечери крај огњишта". Дечја школа „Обичаји и фолклор“ у граду Плевену припремила је за младе поштоваоце традиција празнични шоу програм „Коледари“ који предвиђа тематске игре и забава. У Пловдиву, граду који је изабран за Европску престоницу културе 2019. г., поред бугарских народних обичаја публика ће моћи да види „Исусове јаслице“, представу коју изводе ученици горњих разреда Националне гимназије сценских и екранских уметности. Наравно, право средиште обновљених фолклорних традиција остају села, укључиво и она која се налазе у близини главног града – Бистрица, Владаја, Герман, Лозен…

Превела: Ана Андрејева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Конушенски народни оркестар Николе Илијева

Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..

објављено 7.3.24. 10.48

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55