Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бaдње вече – празник смерности, захвалности и наде

БНР Новини
Фотографија: архива

Бадње вече је празник смерности, захвалности и наде. Без обзира на то што многи људи данас не поштују Божићни пост, они се радо окупљају око празничне трпезе. То се односи чак и на оне који уопште не маре за хришћанску традицију. За неколико генерација, стасалих између 40-их и 80-их година прошлог века празник је био или непознат, или се обележавао у уском породичном кругу. Неће бити претерано рећи да се у скоро сваком дому културе, школи, музеју сада организују реконструкције обичаја.



Пошто је у IХ веку Бугарска примила хришћанство као званичну религију, фолклорни и црквени календар су нашли додирне тачке и то се понајвише односи на највеће благдане. Ликови хришћанских светитеља јављају се у народним песмама, исто као и лик малог Исуса. У једној старинској песми из репертоара сестара Бисерових прича се о „дрву високом, Божјем дрву“, испод које седи Богородица и у крилу држи „Ристоса, дете малецко“ и чека светитеље да га крсте.

Снимка

На Бадње вече, како каже традиција, на трпезу стављамо искључиво посна јела која су обавезно непарног броја – најмање седам. На столу не смеју изостати кољиво, кувани пасуљ, сарме од винове лозе или киселог купуса пуњене пиринчем или ломљеном пшеницом, ошав (компот од сувог воћа), бели и црни лук, мед, свеже воће, вино, ракија... У многим кућама и данас месе обредне хлебове, украшене фигурицама од теста. Верује се да симболи од теста носе срећу и берићет. Некада на Бадње веће по кући би се свуда посипала слама, а нарочито на месту где се служи вечера. Трпеза се те вечери не диже – према народном веровању душе покојних чланова породице се те ноћи хране са те трпезе. А ватра у огњишту треба стално да гори и не сме да се угаси.

Овог месеца неке обичаје везани за Бадње вече и Божић извела су деца од 10 и 11 година, а то се догодило у Регионалној библиотеци Благојевграда. По традицији и у Регионалном историјском музеју Трговишта организују се реконструкције празновања "Бадње вечери крај огњишта". Дечја школа „Обичаји и фолклор“ у граду Плевену припремила је за младе поштоваоце традиција празнични шоу програм „Коледари“ који предвиђа тематске игре и забава. У Пловдиву, граду који је изабран за Европску престоницу културе 2019. г., поред бугарских народних обичаја публика ће моћи да види „Исусове јаслице“, представу коју изводе ученици горњих разреда Националне гимназије сценских и екранских уметности. Наравно, право средиште обновљених фолклорних традиција остају села, укључиво и она која се налазе у близини главног града – Бистрица, Владаја, Герман, Лозен…

Превела: Ана Андрејева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15

Виноградари из региона Стралџе обавиће ритуал орезивања винове лозе

Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..

објављено 14.2.24. 07.55
Народно читалиште „Уједињење 1923”

Банатски Бугари позивају све на традиционални карневалски фестивал

Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..

објављено 9.2.24. 10.45