*

Међу највећим изненађењима на граници џеза и фолклора која нам је поклонила 2016. г. био је албум џезера и бубњара Борислава Петрова који је годинама изучавао бугарски фолклор. Резултат његових стваралачких инвенција је феноменални албум „Џезаница“ – колекција његових ауторских композиција. Извођачи су саксофонисти Митко Љолев и Владимир Карпаров, гитариста Људмил Крумов, пијаниста Љубо Цанев и басиста Борис Таслев.

*

„Пуним шакама „пијемо из извора“ аутентичног фолклора и обрађујемо га према сопственим схватањима.“ Овако кажу млади чланови формације ETNOTIX. Њихова музика усклађује фолклорне, етно, поп и рок елементе. Идеја о оснивању групе припада продуценту Асену Павлову и Ангелу Добреву – познатом ћеманџији, који је солиста Оркестра за народну музику Бугарског националног радија и аутор већег дела композиција на репертоару ETNOTIX-а. Формацију чине четири ћеманџијке, народна певачица, гитариста и перкусиониста, а у априлу 2016. она је приредила свој први самостални концерт.

*

2016. г. виолина Најџела Кенедија „се састала“ с бугарским ћеманетом у забавном музичком дијалогу који су неки чак окарактерисали као „двобој“. Традиционални народни инструмент био је у рукама Георгија Андрејева – познатог композитора и главног диригента Националног фолклорног ансамбла „Филип Кутев“. Њих двојица су у Софији и Пловдиву свирали заједно с оркестром „Софија Симфоникс“, а у Лондону – са Лондонским филхармонијским оркестром. У концертима је учествовао и Лондонски бугарски хор. Идеја о том занимљивом пројекту припада виолинисти Иви Станкову који је одлучио да поклони Најџелу Кенедију албуме Георгија Андрејева. Виртуозни виолиниста не само што је одобрио оно што је чуо, него је одмах изабрао неколико комада и пожелео да их изведе с њиховим аутором.

*

„Људи који воле моју музику знају да покушавам да приближим свет џеза свету бугарског фолклора.“ То су речи Владимира Карпарова. Крајем 2016. г. истакнути саксофониста је представио свој нови албум „Антихипокрисил“ који је снимио „Владимир Карпаров квартет“ уз учешће перкусиониста Стојана Јанкулова, хармоникаша Петра Ралчева, певача Нена Илијева и кавалџије Недјалка Недјалкова коме је посвећена и композиција „Копанедјалковица“.

*

Нека се слобода, весеље и надахнуће којима је пуна музика „Етнофантазија“ све чешће дотичу нашег живота данас, и сутра, у новој 2017. години и нас чине срећнијим!

Превод: Александра Ливен