Како се родила идеја о стварању „Етнотикса“ и шта очекује публику 7. априла у Sofia Live Club-у сазнајемо од Десиславе Тодорове и Љубомире Павлове.
Десислава је из Варне, завршила је музичку школу у граду, на смеру за ћемане. Тренутно студира бугарску филологију на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“, а у групи свира друго ћемане.
Идеја о стварању „Етнотиксу“, прича она, припада продуценту Асену Павлову и Ангелу Добреву – познатом ћеманџији, солисту Оркестра народне музике Бугарског националног радија. Радимо заједно око две године. Специјално за нас музику су написали афирмисани мајстори жанра – Ангел Добрев, Костадин Генчев, Кирил Владов и др. Покушавамо да стварамо и кавер верзије познатих светских хитова, а и ми сами пишемо музику. Пуним шакама „грабимо“ из изворног фолклора, те га онда обрађујемо према властитом разумевању. У школи најчешће сам изводила тракијски и странџански фолклор, али већ неко време живим у Софији и започела сам да са задовољством свирам и шопске мелодије. Иначе сви ми имамо један веома важан циљ – да чувамо традицију, али и да је представљамо на нови начин. Настојимо да популаришемо народну уметност међу младим људима. Ми смо учили у специјализованим школама и волимо аутентичне песме и мелодије, али они као да се теже дају ширем кругу наших вршњака. У саставу „Етнотикса“ храбро усклађујемо бугарске мелодије са различитим стиловима. Надамо се да се афирмишемо као група са посебним, властитим стилом.
Љубомира је завршила Националну музичку школу „Љубомир Пипков“ у Софији у класи за народно певање. Затим је уписала музичку педагогију на Софијском универзитету. Са њом настављамо разговор о месту изворног фолклора у савременом животу и његовој новој, стилској „гардероби“.
По мени аутентични фолклор може да буде добро прихваћен и у свом исконском облику. Сведоци смо колико је популарна наша традиционална музика у САД, Великој Британији и многим другим земљама. Али ми покушавамо да проширимо њене могућности, да је лепо ускладимо са свим савременим стиловима и да покажемо да она има места свугде у свету. Не само ми, многи музичари иду на сличне експерименте, и то веома успешно. За концерт 7. априла смо припремили много изненађења. Наш гост је шампионка у битбоксу Адријана Николова, која је популарна са надимком Печенката. Музику и текст свих композиција које ћемо представити је написао Ангел Добрев, а музички их обрадио Кирил Добрев. Представићу вам и остале чланове састава: Деница Христова је прво ћемане, треће ћемане и бек вокал је Деница Дончева. Алт ћемане свира Латина Буневска. Наш перкусиониста је Калојан Павлов, који је познат публици и као врстан плесач, а гитариста састава је Александар Кирилов. Сви чланови „Етнотикса“ су са музичким образовањем. Иначе смо веома узбуђени због предстојећег концерта, јер је то наш први озбиљан сусрет са публиком и покушај да најавимо наше присуство на музичкој сцени.“
Превод: Александра Ливен
Својом новом нумером певачица Кристина Димитрова-Манасијева, познатија као KristinSax,нам доноси дозу магије. Осим што пева, Кристина свира на саксофону и флаути, а за песму „Магија“ она је написала и текст, и музику, док се за аранжман обратила..
На Дан породиљске помоћи, кроз песму "Да не будемо сами" присећамо се једне дубоко емотивне и друштвено значајне теме – смртности жена током порођаја. Овај пројекат окупља неке од најистакнутијих бугарских музичара – Ивана Христова (синтисајзер) који је..
Група DEEP ZONE Project је завршила рад на свом новом BG Ethno House пројекту – „Лепа Биљана“, у којем поново, као и увек с љубављу према Бугарској, модерну електронску денс музику музичари комбинују са ауторским мотивима на фолклорној основи...
На Дан породиљске помоћи, кроз песму "Да не будемо сами" присећамо се једне дубоко емотивне и друштвено значајне теме – смртности жена током порођаја. Овај..
Својом новом нумером певачица Кристина Димитрова-Манасијева, познатија као KristinSax,нам доноси дозу магије. Осим што пева, Кристина свира на..