Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Фолк албуми 2016 – добра музика у празничном расположењу

Нови снимци народне музике обрадовали су поштоваоце традиционалне уметности и у 2016. г. Извођачи су певачи и инструменталисти различитих генерација, а обиље жанрова и стилова је импресивно. Међу инструменталним делима се истиче „Канараормански раченик“ са албума „Ожиљци“ Теодосија Спасова и Оркестра народне музике БНР. Светски познати кавалиста је ову композицију прозвао по имену места Канараорман (камена шума), које се налази недалеко од његовог родног села Белица у Силистренском крају.

У јануару Институт за истраживање уметности код Бугарске академије наука представио је „Музичке фолклорне дијалекте Елене Стоин у звуку“ – диск на који је стављено преко 200 јединствених теренских снимака које је урадила велика бугарска фолклористкиња у периоду од 50. до 70. година ХХ века, а који је издат као прилог уз књигу која садржи драгоцену информацију. Ово издање је дело тима под руководством проф. Горице Најденове. Оно је наишло на велико интересовање стручњака и љубитеља изворног фолклора. На том диску је и двогласна песма "Дем, Демке ле, нано моја", снимак из 1957. г. начињен у родопском селу Неделину

Место у овом кратком прегледу завређује један нови снимак који је Ирена Станкова начинила за фонд БНР на почетку године. Ирена Станкова је пореклом из града Бургаса, има престижне награде са домаћих фолклорних такмичења, а концерте је приређивала у многим европским земљама. На њеном репертоару су песме из Странџанског фолклорног подручја које млада певачица сама истражује и записује. Такве су и песме које је снимила са Оркестром народне музике БНР под управом Димитра Христова, једна од којих је „Где ти је, Станко, цвеће“.

„Понос Бугарске“ је најновији албум на који су стављена дела Дика Илијева – диригента и композитора музике за дувачки оркестар. Рођен је крајем ХIХ века, а преминуо је 1984 г. Скоро три деценије његовог рада повезане су са оркестром 36. пешадијског Козлодујског пука и са градом Орјахово. Написао је двадесетак корачница, које се изводе и данас. Поседовао је изузетан таленат да компонује мелодије на основу бугарског фолклора. Без његових кола и раченица не прође готово ниједан већи празник у Бугарској. Када није био на пробама са војним оркестром Дико Илијев је путовао у мања и већа насељена места у близини градова Орјахово, Враца, Монтана (на северозападу Бугарске). Тамо је децу и адолесценте учио да свирају на различитим дувачким инструментима, стварао нове оркестре, писао музику специјално за њих и на свакојаке начине их подржавао. Многа његова дела доскора су постојала једино на списковима које је лично саставио композитор. Последњих петнаесетак година откривене су и реконструисане партитуре многих непознатих дела самосвојног мајстора музике. Заслугу за то имају гђа Хризантема Рашева – секретар читаонице у граду Орјахово и Кузман Кузманов – диригент Дувачког оркестра „Дико Илиев“ у том граду. БНР је током година снимио три албума. Последњи између њих носи наслов „Понос Бугарске“ – по имену музичке плетенице на коме је и коло „Весели Иванчо“.

У 2016. г. Теодосиј Спасов је представио пред својим фановима још један албум, који је овога пута снимљен са „Теодосиј Спасов квинтетом“ за време десетодневне турнеје по јужној Бугарској. Назива се „Дивно коло“ и садржи песме укључене у концертни програм групе. Музика је свежа, ствара празнично расположење, а како Теодосиј каже - уколико неко реши да заигра – сам или у друштву пријатеља, добра идеја би била да пусти тај албум на коме је једна од најразигранијих композиција „Женска раченица“.


Превод: Ана Андрејева


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Конушенски народни оркестар Николе Илијева

Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..

објављено 7.3.24. 10.48

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55