Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

У част и славу Дика Илијева

Дико Илиjев на сусрету са воjним оркестром
Фотографија: архива
Дела мајстора бугарских кола Дика Илијева репрезентативна су не само за музичку традицију Северне Бугарске него и за целокупну националну културу земље. Не прође скоро ниједан већи празник, а да на прославама не буду изведена његова кола. Свачије срце куца брже када зачује живахне мелодије Дика Илијева. За њега су говорили: „Чика Дикина кола веселе срца људи“.

Дико Илијев, познат по самосвојном музичком изразу, стекао је признање релативно касно. Али је и за живота, и после своје смрти, уживао велику љубав обичних људи, а градским и сеоским трговима орила се и данас се ори његова музика. Дуго времена кола Дика Илијева су остајала анонимна, називали су их „народним“.

Дико Илијев је рођен у селу Карлукову, у Луковитском крају. Сасвим млад постао је музички ђак у 16. пешадијском Ловченском пуку у Орханијеу (данашњем Ботевграду). Његово учешће у Првом светском рату вероватно га је инспирисало да почне да пише маршеве. Неко време је радио у оркестру Војне школе у Софији, затим у оркестру Софијске опере, али је најплоднији био период у граду Орјахову, где је од 1931. свирао у војном оркестру 36. пешадијског Козлодујског пука. Касније је овим саставом дириговао, а потом је основао и дечју музичку школу. У Орјахову је живео више од 40 година и тамо је написао своја најлепша кола: „Дунавско“, „Мајско цвеће“, „Александријка“, „Наш понос“ и др. Његов опус обухвата 42 кола, 17 маршева, 7 сплетова народних мелодија, рапсодију „Плес жетелица“, валцере, танга, румбе и др. Поред компоновања бавио се диригентским и педагошким радом и помогао у израстању многих градских и сеоских дувачких оркестара на северозападу земље - учествовао је у обогаћивању њиховог репертоара и нотном описмењавању музичара.

30. и 31. јула ове године музичка екипа БНР са продуцентом Вањом Моневом и Градски дувачки оркестар Орјахова под диригентском управом Кузмана Кузманова снимили су непозната дела Дика Илјиева.

Ево шта је тим поводом рекла Хризантема Рашева, секретар читаонице „Надежда – 1871. г.“ у граду:

- Испоставило се да је у сваком месту где је Дико Илијев руководио дувачким оркестром, писао дела специјално за те саставе, а део музике им је поклањао. У задњих 15 година потрудили смо се да та дела истражимо и уз помоћ БНР смо их снимили на три диска у извођењу нашег дувачког оркестра. Први смо насловили „Успомене“ према истоименом колу Дика Илијева. Следећи се зове „Бујна младост“ (опет по имену популарног кола). Најновији це де носи наслов „Понос Бугарске“. Тако је назван један од сплетова мелодија Дика Илијева. Мало је живих музичара који су свирали под његовим руководством. Није, наравно, све сачувано, али чак и да је остала само једна оркестарска деоница наш диригент Кузман Кузманов чини све могуће и немогуће да би реконструисао коло. Нека његова кола знамо напамет, свирају се по свадбама, крштењима и другим свечаним приликама. На  новом диску „Понос Бугарске“ је и коло „Весели Иван“ које смо дуго времена тражили. Дико Илијев га је уврстио у листу својих кола с овим насловом, али га нико није нашао. Најзад је у селу Рогозен, где је он руководио дувачким оркестром, пронађена једна деоница партитуре и тако смо га обновили. Сва дела која смо последњих година објавили, остаће заувек у музичкој ризници Бугарске. Надам се да можемо пронаћи и друга неиздата дела Дика Илијева.

Гђа Хризантема Рашева гледа на очување и ширење стваралаштва композитора Дика Илијева као на своју мисију. На њену иницијативу снимљена су његова непозната кола, шлагери, рапсодија „Плес жетелица“. Суделује и у издавању збирке есеја, чланака, успомена и писама под насловом „У част и славу Дика Илијева“.

- Ја сматрам да се међу домаћим делима створеним на фолклорној основи посебно издваја најлепши валцер Дика Илијева „Над Букјовцима“. Он је неко време провео у селу Букјовци код Орјахова. То је валцер младости свих Орјаховчана. Сећам се и поштујем Дика Илијева, јер сам његов савременик, поносна сам да сам га лично познавала. Дико Илијев је амблем Орјахова. Већ је традиција да сваке године приређујемо празнике дувачких оркестара по имену Дика Илијева. Ове године је двадесето, јубиларно издање које ће се одржати 19., 20., 21. августа. Сваке вечери од 19 часова становници и гости Орјахова ће уживати у извођењима оркестара из Бугарске и иностранства и стваралаштву Дика Илијева. Представићемо и зборник „У част и славу Дика Илијева“, а већ смо сакупили и довољно материјала за други том. Наслов је из истоимене песме Харалампија Харалампијева. 

Превод: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Белослава улази у лето са новом песмом „Моја душа“

За предстојећу летњу сезону Белослава је припремила неколико изненађења – нову песму, Е.Р., летњу турнеју и нову плочу. У песми названој  „ Моја душа“, певачица прича о путовању у љубави. „Текст песме 'Моја душа' говори о путу који сам прешла..

објављено 5.6.24. 10.15

Новом песмом „Љубав као небо“ Миро шири позитивне емоције

Убрзо након објављивања моћне баладе „Бежимо“, Миро је већ представио нову песму чији нас наслов „Љубав као небо“ уводи у надолазеће лето, а стил подсећа на музику с краја 80-их и 90-их година ХХ века. У стварању нумере „Љубав као небо“ Миро је..

објављено 4.6.24. 10.15

Ерсин Мустафов из групе JEREMY? и његов соло пројекат – „Не може вечно да пада киша"

У складу са пролећем окупаним кишом, Ерсин Мустафов нам својом истоименом песмом шаље веселу поруку „Не може вечно да пада киша“. С обзиром на то да га познајемо као фронтмена групе JEREMY?, са интересовањем дочекујемо његов први соло пројекат, у..

објављено 3.6.24. 10.15