Живи и здрави били на много година

објављено 1.1.17. 07.10]

БНР Новини

Фотографија: архива

Богата трпеза, опходи сурвакара, сурвачке направљене од дреновине – мало ко се данас пита одакле потичу ти симболи који прате прославу новогодишњег празника. 1. јануар је према црквеном календару посвећен Светом Василију Великом, теологу и епископу Цезареје, светитељу који припада кападокијским црквеним оцима. Народни празник се зове Васиљевдан или Василица, а у Бугарској 1. јануара славе имендан они који се зову Васил, Василка, Василена, Веселин, Веселина…

Увече на Васиљевдан главно место на празничној трпези је заузимала печена свињска глава. Спремљена према типичном за сваки крај рецепту, она је била јело неизоставно на тај празник. То је једини случај у бугарској традицији када се свињско месо служи као обредна храна која је пре тога прекађена. Исто као и на Бадње вече, на сто се стављају ораси, чешњеви белог лука и главице црног лука, мед. У неким селима се у прошлости целе те ноћи играло коло – за здравље и берићет. У јутарњим сатима на дан Светог Василија по обичају су се окупљали суровари или василичари да би уз звоњаву и певање песама обележили долазак нове календарске године. Исто као и на Божић, они су били искључиво мушкарци, с временом овај обичај су све чешће почели изводити дечаци. Поред сурвачке – украшене дреновине, у неким крајевима земље постоји обичај да сурвакари у џеповима носе речне каменчиће. После изрицања благослова укућанима, они би стали поред огњишта и почели бацати каменчиће, један за другим у њега и благосиљали овако: Онако како је река текла низ те каменчиће, тако да новац потече у ваше кесе. Каква је тежина каменова у реци, таква нека буде и тежина ваших кеса!

У неким крајевима Бугарске уочи Нове Године девојке дорасле за удају певају прстену и гатају за кога ће се удати. Девојке најпре одлазе по „ћутану воду“, што значи да за време точења воде из бунара и враћања кући не смеју изустити ни речи. Девојка која точи воду треба да има живе родитеље, а бакрачић који пуни водом мора бити бео. У тај бакрачић девојке спуштају своје прстенове, сваки завезан концем другачије боје да би их могле разликовати који је чији. Најмлађе дете у родитеља вади их један по један. Код вађења сваког прстена девојке певају песме-припевке којима нагађају за каквог ће се момка удати. У песмама се пева:"Здрава, здрава годинчица, и ти здрава, и ја здрава. Главна јунакиња песама је цура Васила или Василија. У Софијском крају певају: Изашла девојка Василија, Василија цура мала. Узела бео бакрачић, у њега бакрено прстење да спусти… Ова песма је и данас на репертоару многих женских певачких група у селима око главног града Бугарске.

Бакрачић са „васиљевом“ водом учесници обреда стављали би у кућу неког од њих, а око њега су се окупљали момци и девојке из целог села или махале. Бацали би неколико зрна овса у воду, а такође и испод бакраћа. А затим би сви однели по које зрно тог овса и метнули под јастук са надом да ће сањати будућег брачног друга. Негде је постојао обичај да свака девојка сама спушта свој прстен у воду, а затим га из бакрачића вади или најмлађе дете у родитеља, или млад неожењени мушкарац, или пак старија жена. На крају би сво прстење вратили у бакрачић, покриле би га црвеном тканином и метнули под неки ружин бокор. Прстење је требало да преноћи испод звезданог неба.

Рано ујутру следећег дана ритуал је требало поновити. Етнограф Димитар Маринов је описао и случајеве када ујутру прстење из бакрачића вади момак, зван наричник. А припевка гласи: „Здрава, здрава годиница, и догодине живи, здрави били!“

Превод: Ана Андрејева

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Живи и здрави били на много година

Више из ове категориjе

Мушкарац и жена – две половине једног човека

Тодорова субота – празник који најављује лето

Симитли домаћин фестивала кукера