Пред крај управљања владе у оставци тривелике кинеске компаније изразиле су на сусрету у Софији са премијером Бојком Борисовим озбиљне намере да улажу у Бугарској. Светски онлајн трговац Alibaba Group планира да створи логистички центар, GS-Solar Company – фабрику за производњу соларних ћелија, а GoldPoly Group -да купујебугарски дуван. Развој сектора у које би кинески инвеститори улагали, од битног су значаја и за Бугарску. Евентуални логистички центар Alibaba Group-е, рецимо, предлагао би на светским тржиштима бугарску робу и конкретније храну, док је откупљивање дувана од локалних произвођача већ дуже година велики проблем за земљу. Од обостраног интереса су и стратешке инвестиције. Пре мање од месец дана Индустријска трговинска банка Кине показала је спремност да финансира пројекат о изградњи нуклеарне електране Белене, а тај посао се она слаже да оствари под тржишним условима које поставља бугарска страна, а управо – без финансијског ангажовања државе, без државних гарантија и без дугорочних уговора за откуп струје.Инвестиционе намере кинеска страна испољава не само према НЕ Белене, него и према изградњи нових капацитета НЕКозлодуј. Такав интерес децембра прошле године је изразила и кинеска Државна енергетска инвестициона компанија /ChinaState Power Investment Corporation/.
Очито смена власти у Бугарској није никаква препрека за инвестиционе намере Кине и то је посве разумљиво. Обострана жеља за сарадњом и повећањем трговинске размене датира одавно и заснива се на заједничком интересу. Кина гледа на Бугарску као на важан мостобран према великом европском тржишту, а Бугарскајош од 2014. г. спроводи политику јачања трговинско-економских веза са Истоком.У последње време важан оквир реализације узајамних интереса је иницијатива 16+1 о сарадњи Кине са земљама Средње и Источне Европе. Неки тврде да се Бугарска са пуно жеља прикључила тој иницијативи и досада није одбијена ниједна од њих. Сада када су обострани интереси јасни, битно је да буде и остварени.
Превод: Ана Андрејева
Две најтраженије валуте међу Бугарима у 2024. години остају амерички долар и евро, исто као и у претходној 2023. години. Веома су популарне и валуте суседних балканских земаља – турска лира, румунски леј и српски динар. Након њих следе британска фунта..
Очекује се да ће чланство Бугарске (6,5 милиона становника) и Румуније (19 милиона становника) у шенгенском простору донети значајне економске користи за обе земље. Према проценама, БДП у овим државама могао би да порасте за најмање 1%, преноси..
Регулаторна комисија за енергетику и водопривреду (КЕВР) одредила је цену природног гаса за јануар на нивоу од 81,94 лева по мегават-часу (MWh), без укључених такси и пореза. Иако је одобрена цена виша за 7,97% у поређењу са ценом из децембра, она је..
Министарка финансија у техничкој влади, Људмила Петкова, бранила је параметре нацрта буџета за 2025. годину пред посланицима из надлежне комисије. Она..
Разматрање и усвајање најважнијег финансијског закона у земљи, односно буџета за 2025. годину, одложено је у Парламенту за ову годину. „Ако до 19...
Након што Бугарска постане чланица еврозоне, очекује се да ће извоз земље расти за 5,8% годишње. Трговина робама могла би да се повећа за 3,3%, док ће..