14. фебруара прославља се Тривундан, празник који је у народу познат као Трифун Орезач, а чији обичаји имају паганско порекло. Обележава се у свим подручјима Бугарске као симбол преласка из зимског у пролећни период.

Тог дана се обавља ритуално орезивање прве лозе и заливање понеког чокота вином– како би лоза бујала, људи били здрави и како би се родио добар род. Истог датума се обележава и Свети Валентин – празник популаран у католичком и протестантском свету, за који бисмо могли рећи да је код нас „увозни“.

Без обзира на различито порекло и смисао, пагански Трифун Орезач и католички Свети Валентин све природније коегзистирају у представама Бугара. Задњих година је све чешћа пракса да се у данима око 14. фебруара организују разни фестивали посвећени вину и љубави. Доводе се у везу моћ опојног вина и снажна чежња за вољеном особом. Да и не говоримо колико су сналажљиви неки произвођачи и туристичке агенције у повезивању два празника. Ти су покушаји понекад забавни и успешни, али се догађа да се прекорачи граница доброг укуса.

Трифуна Орезача зову још Трифун Заризој или Трифун Пијаница. У многим насељеним местима код нас се припрема народно весеље и посебно у подручјима где има виногорја. Ритуали око орезивања лозе личе на праве позоришне представе.

Бугарска православна црква слави Светог Трифуна према Грегоријанском календару – 1. фебруара, али у народу је задржана традиција прославе према старом календару – 14. фебруара. Према пољопривредном календару пак 14. фебруар је погоднији датум за извођење орезивања, а и традиција празновања је стародавна, вуче корен из доба много пре преласка са Јулијанског на Грегоријански календар у Бугарској.

У народним изрекама се каже да вино „весели кућу“, али и „разбија главу“. Каже се такође да је прва чаша добра за  здравље, друга је за весеље, а трећа – за бруку. У неким песмама се чак упозорава да вино „волове и кућу продаје“, наравно ако неко пије без мере.

Превод: Ана Андрејева