Десет година након приступања Бугарске ЕУ и примене Заједничке пољопривредне политике, аграрна производња у земљи не одговара природном потенцијалу овог сектора, тврде експерти. Услови за бављење пољопривредом у Бугарској су драстично промењени. Главни мотор тих промена су управо Заједничка пољопривредна политика ЕУ и финансијска подршка од стране државе у облику доплате.

У последње време ЕУ се суочава са једним од највећих изазова, а то је њен развој у две брзине. Стари континент није хомоген у економском и социјалном погледу, а колективна решења која се доносе у процесу извршења воде до бирократских тешкоћа. Рецимо за старе државе-чланице један од главних приоритета су еколошки прихватљиви услови за пословање у пољопривредном сектору, док су за Бугарску од већег значаја раст производње и прихода у аграру. У томе је заправо и изазов – изнаћи могућност за уклапање те две доктрине у Заједничку пољопривредну политику.

Према подацима Националног завода за статистику у току седам годинапосле приступања Бугарске ЕУ /2007-2013. г./ домаћа пољопривреда је добилаоко 3,5 милијарде евра у облику различитих субвенција. Анализа апсорбовања средстава из европских аграрних фондова показује да лавовски део њих доспева у руке крупних произвођача– више од 80 одсто свих директних плаћања. Практично највећу потребу за подстицаје имају ситни фармери.

Данас, када примењујемо Заједничку пољопривредну политику бугарска аграрна производња је на нивоу који не одговара њеном  природном потенцијалу, сматрају експерти. Као резултат тога Бугарска увози пољопривредну робу, а скоро 70 одсто те робе на домаћем тржишту није бугарске производње.

Један од великих изазова са којима се Бугарска мора носити јесте ефикасно апсорбовање средстава из фондова ЕУ, закључују експерти.По њиховом мишљењу није важно само колико је тих средстава него и какав је њихов дугорочни ефекат на бугарску пољопривреду и развој региона.

Уредио: Атанас Ценов

Коришћени су написи Бугарске телеграфске агенције

Превод: Ана Андрејева