Десет година након приступања Бугарске ЕУ и примене Заједничке пољопривредне политике, аграрна производња у земљи не одговара природном потенцијалу овог сектора, тврде експерти. Услови за бављење пољопривредом у Бугарској су драстично промењени. Главни мотор тих промена су управо Заједничка пољопривредна политика ЕУ и финансијска подршка од стране државе у облику доплате.
У последње време ЕУ се суочава са једним од највећих изазова, а то је њен развој у две брзине. Стари континент није хомоген у економском и социјалном погледу, а колективна решења која се доносе у процесу извршења воде до бирократских тешкоћа. Рецимо за старе државе-чланице један од главних приоритета су еколошки прихватљиви услови за пословање у пољопривредном сектору, док су за Бугарску од већег значаја раст производње и прихода у аграру. У томе је заправо и изазов – изнаћи могућност за уклапање те две доктрине у Заједничку пољопривредну политику.
Према подацима Националног завода за статистику у току седам годинапосле приступања Бугарске ЕУ /2007-2013. г./ домаћа пољопривреда је добилаоко 3,5 милијарде евра у облику различитих субвенција. Анализа апсорбовања средстава из европских аграрних фондова показује да лавовски део њих доспева у руке крупних произвођача– више од 80 одсто свих директних плаћања. Практично највећу потребу за подстицаје имају ситни фармери.
Данас, када примењујемо Заједничку пољопривредну политику бугарска аграрна производња је на нивоу који не одговара њеном природном потенцијалу, сматрају експерти. Као резултат тога Бугарска увози пољопривредну робу, а скоро 70 одсто те робе на домаћем тржишту није бугарске производње.
Један од великих изазова са којима се Бугарска мора носити јесте ефикасно апсорбовање средстава из фондова ЕУ, закључују експерти.По њиховом мишљењу није важно само колико је тих средстава него и какав је њихов дугорочни ефекат на бугарску пољопривреду и развој региона.
Уредио: Атанас Ценов
Коришћени су написи Бугарске телеграфске агенције
Превод: Ана Андрејева
У Бургасу ће се данас званично отворити прва бугарска фабрика за производњу оклопних возила компаније International Armored Group (IAG). У бази, која се простире на 150.000 квадратних метара, производиће се бугарска одбрамбена техника у складу са НАТО..
Данас ће у комерцијални рад бити пуштен терминал за течни гас у Александрополису, Грчка. Веза је већ успешно тестирана са реалним количинама природног гаса како би се гарантовало њено несметано функционисање. Отварање терминала је првобитно..
Због неповољнијих оцена у индустрији у септембру је општи показатељ пословне климе у земљи смањен за 1 процентни поен у односу на август. Показатељ у индустријском сектору опада за 5,2 процентна поена, а менаџери пријављују смањену производну..
БДП Бугарске је 2023. године порастао за 1,9% у односу на 2022. г, што је за 0,1% више него првобитно најављени раст од 1,8%, саопштио је Национални завод..
Државни гасни оператер „ Булгаргас“ ангажовао је правног консултанта за заштиту интереса бугарске компаније по уговору закљученом с турском државном..