„Лазаре, изиђи!“ Према Јеванђељу овим се речима Христос обратио свом пријатељу и начинио чудо – Лазар је васкрсао. Недељу дана пре Ускрса и дан пре Цвети Бугарска православна црква свечано прославља Лазареву суботу.

У бугарском фолклору празник је везан за пролеће као прелазни период и симбол препорода живота, буђења енергије природе, младости и новог почетка.

„Лазаре, да ли ти је драго што пролеће весело стиже?“ – питају митског Лазара у неким народним песмама које се изводе на празник. Описује се и долазак пролећа, „када све из земље ниче, свако цвеће процвата“. У песми Галине Дурмушлијске су процвали „ружа црвена и љубичасти јоргован“. А млада невеста седи испод јоргована и плете венац од белих и црвених ружа да њиме своје дете окити.

Поворке лазарица на Лазареву суботу су обред који је од огромног значаја за социјализацију младих девојака. Сматра се да се девојка која није била лазарица неће удати. Осим тога може да је украде змај и да се њоме ожени. Поворке обилазе цело село. Верује се да лазарице свима носе здравље и добробит. Девојке уче обредне песме од својих старијих другарица које су већ учествовале у поворкама и раде то на средопосну среду. У појединим текстовима присутне су и поруке самим лазарицама: „Оди, оди, Лазаре. Идуће године опет дођи. Ако ме међ невестама нађеш, лутку ћу ти донети“. Девојке обећавају Лазару и богатије дарове, ако их наредне године затекне са дететом на рукама.

Постоје лазареве песме за сваког члана породице, за припаднике различитих професија и заната. Оне опевају и башту и ружу испод које су девојке ставиле котлић с прстењем за гатање на Цвети. А ако у кући живи девојка, песмом јој поручују да се ускоро уда.

„Рекли су ми, Лазаре, да овде живи девојка лепотица. Нек изађе, да видимо да ли је верена, ако није верићемо је на Ускрс шареним јајем, а удаћемо је на Ђурђевдан шареним јагањцем.“

На Лазареву суботу домаћице даривају девојке белим јајима и новцем. Оне би касније паре поделиле међу собом, а јаја би ишарале за Ускрс.

Обишавши село, лазарице се обавезно враћају одакле су кренуле и тако затварају симболичан круг. И све време певају те играју, и сваком пролазнику песмом се обраћају. Чим дође вече договарају се где ће се окупити наредног дана, на Цвети, да наставе са пролећним ритуалима.