Слично многим звезданим градовима на нашој планети какви су, на пример, Парис, Беч, Мадрид, Њујорк и Праг, и Софија је током година имала своје чувене локале, где су се окупљали интелектуалци и градска боема. О тим местима и њиховим сталним гостима који су оставили значајан траг у нашој историји прича књига Маријане Прванове „Бохемски соц-локали“ издавачке куће „Гутенберг“. Реч је о периоду од 1944. до 1989. године.
„Идеја о књизи се родила одавно, а захваљујући новинарској професији прикупила сам много грађе – рекла је на премијери књиге Маријана Прванова. Међутим, тек када сам је прошле године почела писати, схватила сам да је читав тај материјал незнатан с обзиром на огромну тему за коју сам се определила. Испало је да је моја књига само прва реченица једне дуге приче, коју се надам да ће и други после мене наставити. А у процесу припреме сам се састала прво са једним веома занимљивим уметником – то је био сликар Божидар Икономов који ми је детаљно и занимљиво причао о животу бугарске боеме у 70. годинама прошлог века, навео је места где је каванирала интелигенција.“
Преко успомена савременика Маријана Прванова је описала живот у нашим локалима у 60. и 70. годинама, а већ у причу о соц-кафићима 80. година укључује и своје личне доживљаје. Сви су се са њом радо састајали и разговарали, јер су их успомене враћале у срећне године младости, у кафић писаца у улици Ангела Канчева, клуб „Кристал“ и клуб Савеза бугарских новинара, у ресторан „Севастопол“, посластичарнице „Бамбус“, „Праг“, „Асторија“ и „Бразил“, у клуб „Јаје“, и где све не.
„Надам се да сам успела да начиним својеврсну фотографију времена и да она одговара очекивањима људи који су били редовни посетиоци боемских локала оног доба“ – каже Маријана.
Ево како писац сатиричар Михаил Вешим описује године соца:
„Немамо“ – то је била омиљена реч конобара оног доба, заједно са другом – „завршило је“. Био је такав случај: један конобар у тада новоотвореном хотелу „Блгарија“ у Бургасу није препознао директора тадашње Бугарске асоцијације за туризам и одмор. Он је дошао инкогнито, као обичан грађанин и тражио јеловник, али му је конобар фамилијарно рекао: „То теби није читаоница!“ Ево, и у таквим кафанским репликама се крије одговор на питање шта је нам донела и демократија.“
А највећи плус књиге Маријане Прванове „Боемски соц-локали“ јесте да скупља парчета реалног живота, а када их стрпљиво сложиш, добијаш живи мозаик оног доба.
„Надам се да је књига потпуна ретроспекција која одговара на главно питање: какви су били наши локали. Осим што су пријатно место за састанке, сазнала сам да су за многе њихове посетиоце они били и својеврсна сцена, за друге – место за ћаскање, оговарање или ширење гласина, за треће – за дружење и стварање нових контаката. Али су многи моји саговорници подвлачили да су ти локали били једино место неформалне везе генерација где су старији преносили своја знања младима.“
Додајмо и то да други део књиге представља портрете истакнутих бугарских глумаца, а трећи део је посвећен арт-кафићима Беча, Париза и Варшаве.
Превод: Александра Ливен
„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..
3D пројекција, која је део пројекта „Скривена слова“, 23. маја ће красити фасаду Националне библиотеке „Св. Ћирило и Методије“. Манифестација је посвећена Дану Свете браће Ћирила и Методија, бугарског писма, просвете и културе и словенске писмености,..
Сваке године уочи 24. маја - Дана свете браће Ћирила и Методија, бугарске азбуке, просвете и културе и словенске писмености, врховни поглавар Римокатоличке цркве прима у аудијенцију бугарску државну делегацију на челу са председником Народног собрања или..
„Ватра која се утишава често се поново распламса захваљујући неколицини преосталих жеравица.“ Овим топлим речима професор словенске филологије Красимир..
На свечаној церемонији уприличеној у недељу, 14. јула, у Смољану, уручене су награде Међународног документарног Родопи филм феста (RIFE) 2024. г. У..