Слично многим звезданим градовима на нашој планети какви су, на пример, Парис, Беч, Мадрид, Њујорк и Праг, и Софија је током година имала своје чувене локале, где су се окупљали интелектуалци и градска боема. О тим местима и њиховим сталним гостима који су оставили значајан траг у нашој историји прича књига Маријане Прванове „Бохемски соц-локали“ издавачке куће „Гутенберг“. Реч је о периоду од 1944. до 1989. године.

„Идеја о књизи се родила одавно, а захваљујући новинарској професији прикупила сам много грађе – рекла је на премијери књиге Маријана Прванова. Међутим, тек када сам је прошле године почела писати, схватила сам да је читав тај материјал незнатан с обзиром на огромну тему за коју сам се определила. Испало је да је моја књига само прва реченица једне дуге приче, коју се надам да ће и други после мене наставити. А у процесу припреме сам се састала прво са једним веома занимљивим уметником – то је био сликар Божидар Икономов који ми је детаљно и занимљиво причао о животу бугарске боеме у 70. годинама прошлог века, навео је места где је каванирала интелигенција.“

Преко успомена савременика Маријана Прванова је описала живот у нашим локалима у 60. и 70. годинама, а већ у причу о соц-кафићима 80. година укључује и своје личне доживљаје. Сви су се са њом радо састајали и разговарали, јер су их успомене враћале у срећне године младости, у кафић писаца у улици Ангела Канчева, клуб „Кристал“ и клуб Савеза бугарских новинара, у ресторан „Севастопол“, посластичарнице „Бамбус“, „Праг“, „Асторија“ и „Бразил“, у клуб „Јаје“, и где све не.

„Надам се да сам успела да начиним својеврсну фотографију времена и да она одговара очекивањима људи који су били редовни посетиоци боемских локала оног доба“ – каже Маријана.

Ево како писац сатиричар Михаил Вешим описује године соца:

„Немамо“ – то је била омиљена реч конобара оног доба, заједно са другом – „завршило је“. Био је такав случај: један конобар у тада новоотвореном хотелу „Блгарија“ у Бургасу није препознао директора тадашње Бугарске асоцијације за туризам и одмор. Он је дошао инкогнито, као обичан грађанин и тражио јеловник, али му је конобар фамилијарно рекао: „То теби није читаоница!“ Ево, и у таквим кафанским репликама се крије одговор на питање шта је нам донела и демократија.“

А највећи плус књиге Маријане Прванове „Боемски соц-локали“ јесте да скупља парчета реалног живота, а када их стрпљиво сложиш, добијаш живи мозаик оног доба.

„Надам се да је књига потпуна ретроспекција која одговара на главно питање: какви су били наши локали. Осим што су пријатно место за састанке, сазнала сам да су за многе њихове посетиоце они били и својеврсна сцена, за друге – место за ћаскање, оговарање или ширење гласина, за треће – за дружење и стварање нових контаката. Али су многи моји саговорници подвлачили да су ти локали били једино место неформалне везе генерација где су старији преносили своја знања младима.“

Додајмо и то да други део књиге представља портрете истакнутих бугарских глумаца, а трећи део је посвећен арт-кафићима Беча, Париза и Варшаве.

Превод: Александра Ливен