Седмо издање Софијског фестивала науке, који је већ постао саставни део календара културних догађаја Софијске општине, одржан је у Тех Парку. Млади научници и бројна публика су у потпуности искористили сале новоотвореног технолошког центра у нашем главном граду и парковни простор. Током 4 фестивалска дана одржано је 65 предавања и дискусија, пропраћених интерактивним експериментима и демонстрацијама нових технологија и све то представљено на доступан начин. Фестивал организује Британски савет под патронатом Министарства образовања, уз учешће многих института Бугарске академије наука.
Одабране теме су пажњу публике усмериле на технолошко предузетништво, тамну Васиону, граничну линију између науке и религије и на суживот човечанства и дошљака из прошлости, као што тврде за вирусе да су код нас дошли из Космоса.
Диван свет науке је најбрже освојио свест деце. Малишани су се утркивали ко ће први дотаћи робота Робија, који је створен да би олакшао неке послове у домаћинству. Овде су она начинила свој први покушај израде макете помоћу 3D оловке коју су обезбедили млади инжењери.
У праву атракцију претворио се ручно израђени планетаријум опремљен најновијим софтверским технологијама. Дошла су деца и родитељи да би уживали у симулацији ноћног неба изнад Софије. Мирели Напетовој – докторанту на Институту за астрономију Бугарске академије наука, највише прија сусрет са дечјом публиком.
„Планетаријум има скроз отворени дизајн. На интернету се могу наћи инструкције како га можете сами направити, а у глобалној мрежи се могу наручити и сви неопходни делови за њега. Једино што вам треба јесте компјутер, пројектор и сферично огледало, које ствара лик на сферичној куполи и тако добијамо симулацију ноћног неба изнад нас. Тренутно се у планетаријуму може видети како се крећу звезде, како изгледа небо сваке ноћи са било које тачке на свету. Ово је наше прво учешће на Фестивалу. Нажалост, људи који долазе у планетаријум често нас питају за хороскопске знакове, међутим морамо их разочарати да то ипак није наука него псеудонаука. Радује ме што долази пуно деце јер су она радознала. Често су већ прочитала о најновијим открићима америчке свемирске агенције NASA и постављају питања заснована на конкретним чињеницама и подацима. Пуно се занимају за друге цивилизације, за планете ван Сунчевог система, као и за сазвежђа која се могу посматрати. У томе је драж мог посла. Ми истражујемо најважнија филозофска питања као на пример – какво је порекло живота на Земљи, како ће еволуирати Васиона, како ће се развијати наше Сунце и желимо да евентуално нађемо будући дом за људску цивилизацију.“.
Проф. Славчо Томов је ректор Медицинског универзитета у граду Плевену. Он верује да нове технологије које стављају почетак нове ере у медицини поседују посебну снагу. „Долази време новог човечанства али да ли смо спремни да га прихватимо?“ – пита научник светског гласа. За студенте медицине у Плевену је створен Центар за обуку из минимално инвазивне хирургије, а сада предстоји опремање тродимензионалне операционе сале:
„Организујемо интензивне курсеве за специјалисте у области роботизоване хирургије која је минимално инвазивна – каже проф. Томов. – Предстоји да развијемо овај начин обуке који захтева специјалну базу и специјалну апаратуру. Имамо виртуелну и праву операциону салу. Обе су опремљене одговарајућом апаратуром. Студенти изводе операције. Предстоји да једна од сала универзитетског центра за комуникацију ускоро буде претворена у 3D студио, попут модерног биоскопа. Студенти ће 3D наочарима у реалном времену посматрати операцију која ће се преносити из операционе сале удаљене на више километара. Тако ће у реалним условима, уживо изучавати људско тело.“
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: БТА, Гергана Манчева и Софијски фестивал наукеБугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година Мартенице”. Званични догађај ће се одржати 7. децембра у 17.00 часова по локалном времену, преноси БТА...
Љуто је култура – у то је убеђен Александар Кјуркчијев – Сандо, оснивач фарме љутих папричица у близини Софије и првог музеја љутог у Бугарској. По други пут заредом, у селу Лозен недалеко од бугарске престонице, он организује фестивал „Љути Божић на..
Приморски град Черноморец обележава свој празник на Никољдан. Свети Никола се слави као заштитник рибара и морнара . Сваке године, на овај датум, организује се свечана литија са чудотворном иконом Светог Николе која иде до пристаништа, где се..
Село Змејово, у старозагорском крају, данас, 21. децембра, обележава свој традиционални празник посвећен пелину. По старом бугарском обичају,..
Бугарске државне железнице (БДЖ) припремају празнично путовање за љубитеље возова. Божићни воз са парном локомотивом и шест свечано украшених вагона..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..