Навршава се 45 година од оснивања Центра за тракологију „Проф. Александар Фол“ у оквиру Института за балканистику Бугарске академије наука. То је и повод да разговарамо с истакнутим истраживачем древних Трачана проф. Валеријом Фол о њиховој култури и богатом наслеђу.
Које покретне и непокретне споменике су нам оставили Трачани?
„Трачани су нам оставили бројне споменике – од почетка трећег миленијума пре Христа, када је започело формирање њихове етничке групе, па све до доба касне Антике. Одмах подвлачим, да је трачка култура у ствари култура аристократије. То значи да од њих имамо блистава блага и парадно оружје. Имамо такође тврђаве, много мегалита, светилишта у стењу. Свакако, пронашли смо и њихова насеља и некрополе – све што прати живот човека и једног друштва. Све је то у нашој земљи. Срећом, на територији Бугарске су откривени политички и религиозни центри најзначајнијих трачких краљевства Одриза, Гета, Беса, Трибала. То средиште је формирано на подручју савременог Казанлашког поља, око Панађуршта, Старосела, код Брезова, Враце... У Родопима пак су током векова опстали једни од најзначајнијих светилишта Трачана и њихове опсерваторије. Њихови трагови су сачувани у Старој планини, Средњој гори и планини Сакар, где има више добро очуваних мегалитских споменика.“
Како наводи проф. Фол, Трачани су одржавали везе у различитим правцима. На пример у трговини: како на северу, тако и у Малој Азији, Медитерану, Централној, па чак и Северној Европи. Њихови трговачки контакти достизали су до Балтичког мора. Склапали су и династичке бракове. Племићи су за себе бирали принцезе из суседних краљевстава. И та блистава трачка аристократија је била нешто уобичајено већ почетком трећег миленијума, јер су предели насељени Трачанима обиловали великим залихама злата, сребра и бакра. Тракија је трговала и још једном важном сировином – сољу, и то још у доба енеолита, као уосталом и дрвењачом и намирницама. За њену економију значајни су били и сточарство и земљорадња. И још једна важна појединост – Трачани су били познати као „коњички народ“.
„То је важно, јер ако направимо паралелу са савременошћу, коњица се може упоредити са тенковима у Другом светском рату, тј. ради се о веома моћној ударној снази“, истиче Валерија Фол. И наставља:
„Бугарска култура чува бројне реликте који сведоче о вери и обредима Трачана. Они се озбиљно истражују, јер то формира наш идентитет. Тренутно се спроводе и друга истраживања, у том броју и генетска. Али ваља рећи да је суштина једног народа у његовој култури. То је важно. А од Трачана је пуно тога сачувано до дана данашњег – не само маскарадне праксе и плес на ужареном угљевљу – нестинарство, него и многи елементи свадбених обреда, сахрана, обичаја приликом рођања детета. Сви су ти елементи важни, јер прате животни циклус човека, породице и друштва.“
Које су нам загонетке оставили Трачани?
„Много их је! И када кажем много, мислим да су Трачани остварили изванредно висока достигнућа на пољу технологије обраде метала и у сфери астрономије. Они су преносили знања путем обуке и васпитања, без писаних споменика. То се одвијало и у отвореним групама, и у затвореним друштвима. На пример, познавали су тајне изградње акустичних сала. Данас истражујемо акустику у њиховим подземним грађевинама. То су претежно храмови за посвећење и обуку племића. Знање је сила, и Трачани су били тога свесни и преносили га с колена на колено само достојнима. На пример, астрономска, градитељска, акустична знања преношена су једино онима који су поседовали посебне квалитете. Због тога још из древности мистерије – јер су обреди преношења знања мистеријски, везани су за Трачане, за Орфеј и затворена мушка друштва. Код жена знања су преношена другачије, опет у групама, али после посвећења оних које су достојне да стекну конкретна знања. Трачани су били и вешти лечници. Одлично су познавали лековита својства биљака и минерала.“
Додајмо и то да се тренутно у склопу замашног пројекта Бугарске академије наука „Трачани – генеза и развој етничке групе, културни идентитет, цивилизацијске интеракције и наслеђе из древности“ спроводе посебна истраживања уз учешће бугарских и страних научника.
Превод: Александра ЛивенНавршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..