Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Проф. Валерија Фол: „Бугарска култура чува бројне реликте који сведоче о вери и обредима Трачана”

БНР Новини
Фреска из Трачке гробнице у Казанлаку
Фотографија: архива

Навршава се 45 година од оснивања Центра за тракологију „Проф. Александар Фол“ у оквиру Института за балканистику Бугарске академије наука. То је и повод да разговарамо с истакнутим истраживачем древних Трачана проф. Валеријом Фол о њиховој култури и богатом наслеђу.

Које покретне и непокретне споменике су нам оставили Трачани?

„Трачани су нам оставили бројне споменике – од почетка трећег миленијума пре Христа, када је започело формирање њихове етничке групе, па све до доба касне Антике. Одмах подвлачим, да је трачка култура у ствари култура аристократије. То значи да од њих имамо блистава блага и парадно оружје. Имамо такође тврђаве, много мегалита, светилишта у стењу. Свакако, пронашли смо и њихова насеља и некрополе – све што прати живот човека и једног друштва. Све је то у нашој земљи. Срећом, на територији Бугарске су откривени политички и религиозни центри најзначајнијих трачких краљевства Одриза, Гета, Беса, Трибала. То средиште је формирано на подручју савременог Казанлашког поља, око Панађуршта, Старосела, код Брезова, Враце... У Родопима пак су током векова опстали једни од најзначајнијих светилишта Трачана и њихове опсерваторије. Њихови трагови су сачувани у Старој планини, Средњој гори и планини Сакар, где има више добро очуваних мегалитских споменика.“

Како наводи проф. Фол, Трачани су одржавали везе у различитим правцима. На пример у трговини: како на северу, тако и у Малој Азији,  Медитерану, Централној, па чак и Северној Европи. Њихови трговачки контакти достизали су до Балтичког мора. Склапали су и династичке бракове. Племићи су за себе бирали принцезе из суседних краљевстава. И та блистава трачка аристократија је била нешто уобичајено већ почетком трећег миленијума, јер су предели насељени Трачанима обиловали великим залихама злата, сребра и бакра. Тракија је трговала и још једном важном сировином – сољу, и то још у доба енеолита, као уосталом и дрвењачом и намирницама. За њену економију значајни су били и сточарство и земљорадња. И још једна важна појединост – Трачани су били познати као „коњички народ“.

„То је важно, јер ако направимо паралелу са савременошћу, коњица се може упоредити са тенковима у Другом светском рату, тј. ради се о веома моћној ударној снази“, истиче Валерија Фол. И наставља:

„Бугарска култура чува бројне реликте који сведоче о вери и обредима Трачана. Они се озбиљно истражују, јер то формира наш идентитет. Тренутно се спроводе и друга истраживања, у том броју и генетска. Али ваља рећи да је суштина једног народа у његовој култури. То је важно. А од Трачана је пуно тога сачувано до дана данашњег – не само маскарадне праксе и плес на ужареном угљевљу – нестинарство, него и многи елементи свадбених обреда, сахрана, обичаја приликом рођања детета. Сви су ти елементи важни, јер прате животни циклус човека, породице и друштва.“

Које су нам загонетке оставили Трачани?

„Много их је! И када кажем много, мислим да су Трачани остварили изванредно висока достигнућа на пољу технологије обраде метала и у сфери астрономије. Они су преносили знања путем обуке и васпитања, без писаних споменика. То се одвијало и у отвореним групама, и у затвореним друштвима. На пример, познавали су тајне изградње акустичних сала. Данас истражујемо акустику у њиховим подземним грађевинама. То су претежно храмови за посвећење и обуку племића. Знање је сила, и Трачани су били тога свесни и преносили га с колена на колено само достојнима. На пример, астрономска, градитељска, акустична знања преношена су једино онима који су поседовали посебне квалитете. Због тога још из древности мистерије – јер су обреди преношења знања мистеријски, везани су за Трачане, за Орфеј и затворена мушка друштва. Код жена знања су преношена другачије, опет у групама, али после посвећења оних које су достојне да стекну конкретна знања. Трачани су били и вешти лечници. Одлично су познавали лековита својства биљака и минерала.“

Додајмо и то да се тренутно у склопу замашног пројекта Бугарске академије наука „Трачани – генеза и развој етничке групе, културни идентитет, цивилизацијске интеракције и наслеђе из древности“ спроводе посебна истраживања уз учешће бугарских и страних научника.

Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Патријаршијски саборни храм Светог Александра Невског обележава век постојања

Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..

објављено 22.11.24. 07.15

Хришћанска породица јача везу између Бога и нас

Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..

објављено 21.11.24. 06.30
Глава Севта III

Пре 20 година археолог Георги Китов открио гроб Севта III

Дана 11. јуна 2007. године председник САД Џорџ Буш млађи боравио је у посети Софији. Конференција за новинаре одржана је међу експонатима Националног археолошког музеја. Свечани ручак за госта приређен је нешто касније у просторијама Националног..

објављено 16.11.24. 12.15