Својим раштрканим кућама шћућуреним у зеленилу дрвећа Златна ливада личи више на махалу него на село. Предивна природа и плодна земљишта Златне Тракије вековима привлаче људе. Још Трачани су овде подигли древно светиште чији се остаци и данас могу видети. На једном од брежуљака у региону виде се руине римске тврђаве која је у прошлости имала стратешки значај. Ту је пролазио главни пут Виа Диагоналис који је повезивао Константинопољ и Сердику. У овом кутку централне Бугарске, око 15 километара од Чирпана и око 1 километра од Златне ливаде, налази се најстарији манастир на бугарском тлу – Чирпански или како је још познат – Златноливаденски манастир Светог Атанасија. Он није најстарији само у Бугарској него и широм Европе. Више појединости о овој обитељи сазнајемо од Нанси Маринове – кустоса Историјског музеја у граду Чирпану:

„У житију свеца пише да је 344. године, када је путовао у Сердику – на црквени сабор, он свратио у римску тврђаву у близини града Бероа (данашње Старе Загоре). У оно време се у овом региону ширила аријанска јерес. Као ревносни бранилац православља Свети Атанасије је решио да је место погодно за изградњу манастира. Остао је тамо ради поста и молитве. И данас се може видети посница у стењу. У њој је светац живео и молио се. Сматра се да ово место поседује посебну енергију и верници који посећују манастир у Златној ливади свраћају овде верујући да ће им то донети здравље. Сведочанства о манастиру имамо и из каснијег доба – из ХII века, од византијске принцезе Ане Комнине. У својим хроникама она такође помиње да је на месту које се налази између Старе Загоре и Пловдива Свети Атанасије основао манастир.“

У својој вишевековној историји Чирпански манастир је више пута био спаљиван, рушен и поново грађен. Постоје археолошка сведочанства према којима је он постојао још у касној антици и средњем веку. У годинама османске владавине, као многе друге обитељи, и Чирпански манастир је пружао склониште нашим борцима за слободу. И данас је очувана ћелија у којој се крио Васил Левски. Овде су налазили заштиту и многи хајдуци. Чак се сматра да је овде боравио и Пајсије Хиландарски. Упркос својој великој улози културног и просветног средишта за време свог постојања, по доласку комунистичког режима манастир је претворен у овчарник. Крајем 60. година и почетком 70. година минулог века враћен му је статус монашке обитељи. 

У манастирској цркви се чувају вредне иконе о којима Нанси Маринова каже:

„Једна од најзанимљивијих икона која се чува у манастиру села Златне ливаде је поклон од Александријског епископа. У питању је икона Светог Атанасија. Ту је још једна икона свеца коју су поклонили монаси са Атоса. Као и икона Свете Петке, поред самог олтара.“

У манастирима, који су били средишта културе и колевка свега што је бугарско, чувају се и драгоцени рукописи. Нанси Маринова нам је испричала о најдрагоценијем рукопису који се чува у Чирпанском манастиру Светог Атанасија:

„Реч је о Ремском јеванђељу. Његов оригинал данас се налази у библиотеци Ремса – у Француској. То је црквенословенски рукопис састављен од два дела од којих је један написан ћириличним писмом, а други, у свом већем делу, глагољицом. Занимљива је чињеница да су вековима током чина крунисања француски краљеви држали руку на овом јеванђељу. Данас се у манастиру чува једини препис на бугарском језику – дело бугарских сликара који су га поклонили монашкој обитељи.“