Најстарији прихваћени докази о развоју козметике датирају још из четвртог миленијума пре нове ере, а откривени су у Египту. Први писани документ који садржи савете о козметици јесте папирус Еберс, медицински приручник из древног Египта. Ово је један од најстаријих медицинских рукописа који је написан око 1550. године пре нове ере, а садржи око 80.000 биљних врста које су коришћене у медицинске сврхе.
Човечанство је још у давна времена открило лековита својства неких биљки. Трачани су такође користили благотворно дејство различитих лековитих трава на људски организам. Теофраст који је често називан „оцем ботанике“ у својим радовима о биљкама спомиње Тракију као један од најбогатијих лековитим травама региона, као и да је на том подручју забележена највећа разноликост биљних врста. Још у 9. веку бугарски писац и богослов Јован Егзарх се у свом Шестодневу осврнуо на развој траварства код нас. „Ништа од онога што постоји није узалуд створено на овом свету. Оно или служи за исхрану животиња, или је створено да би било лек за нас, помоћ у лечењу неке болести.“ (Слово треће о биљкама). У шестом слову описује како се животиње лече помоћу различитих биљака. Вековима су активне материје карактеристичне за лековите траве биле у служби не само медицине него и лепоте. А шта бисмо добили ако спојимо знање стечено о биљкама са знањем и искуством у области козметике? Управо тиме се већ годинама бави Марија Спасова. Своју жељу да производи природну козметику објаснила је овако:
„Ово је наша породична традиција. Наш највећи извор надахнућа је чукунбаба о којој сам много слушала. Она је знала да спреми свакојаке траварске мелеме и мазила који су коришћени у козметичке и медицинске сврхе. Били су то лекови направљени у кућним условима који су лечили екцеме, уједе, ожиљке, упалу мишића. А бака није постала само надахнуће за нас, она нам је оставила и књигу рецепата коју је моја мајка допунила и обогатила.”
На питање шта треба да знамо како бисмо смо разрадили један рецепт за производњу природне козметике и лекова на бази биљних екстраката наша саговорница је одговорила:
„Знање о природи, биљкама, биљним уљима, њиховом дејству и противдејству. Стално смо у потрази за новим и ефикасним, конкурентним формулама. Од посебне важности је праћење актуелних светских трендова у козметичкој индустрији како бисмо унапредили своје производе. А то је само мали део оног што је потребно за састављање једног рецепта.”
Фирма Марије Спасове нуди богату палету козметичких производа – око 500 артикала. Како настаје један рецепт и какав је пут до његове реализације?
„Предлажемо козметику за чију производњу су коришћени кристали, злато, пужеви, кавијар. Дакле, држимо корак са трендовима, али често нам и клијенти, у зависности од њихових интереса, помажу у томе шта би требало да разрадимо, какви да нам буду нови производи. Састављање рецепта је најлакши део посла, јер кад знамо шта хоћемо, преостаје нам само да нађемо и набавимо правилне сировине. Код нас је то мало компликованије пошто је реч о биљкама и уљима, а знамо да је већина њих везана за одређено годишње доба. Тек након тога следи административни део који подразумева анализе, израду извештаја, досијеа, прелиминарну процену ризика и штетности по здравље, регистрацију производа. И, наравно, крајњи изглед и његова производња како би се појавио на тржишту.“
Основу клијената фирме која је на тржишту од 1991. године чине приватна лица и велике међународне компаније за које ради, често под њиховим брендом/марком. То нас је подстакло да Марију Спасову питамо да ли постоји рецепт за успех и који му је тајни састојак?
„Раније сам говорила да нема таквог рецепта, али није тако. Требало ми је времена да бих га саставила. Главни састојци су огромна жеља, још веће стрпљење, упорност, рад, многе бесане ноћи и љубав према томе што радиш. И не на последњем месту, екипа и породица на које можеш да рачунаш. У томе лежи тајна успеха!”
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваОпстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..
Бугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година Мартенице”. Званични догађај ће се одржати 7. децембра у 17.00 часова по локалном времену, преноси БТА...
Љуто је култура – у то је убеђен Александар Кјуркчијев – Сандо, оснивач фарме љутих папричица у близини Софије и првог музеја љутог у Бугарској. По други пут заредом, у селу Лозен недалеко од бугарске престонице, он организује фестивал „Љути Божић на..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..
Организације за заштиту животиња протестовале су испред Градске управе Софије, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти..