„Неисцрпна снага”, „магични утицај” – тешко је са пар речи описати лепоту бугарских народних игара или пак дефинисати их на неки начин. Оне су током векова очувале дух Бугара, у њима се огледа виталност и емотивност нашег народа, које долазе до изражаја у непарним ритмовима. У задње време све више младих открива за себе богатство народног плеса.
Међу њима је и Марија Делимихалева, за коју народне игре нису само начин ослобађања стреса и напетости него и емотивно и психичко пуњење:
„Осећаш прилив нове врсте енергије и када се ухватиш у коло, кроз тебе као да протиче нека струја која те спаја у једну целину са осталим играчима – каже Марија. – Само онај ко се није дотакао магије тог фолклора, неће ме разумети. Поред тога имаш могућност да склопиш пријатељство са невероватним људима. Међу њима је све више младих, што ме јако радује. Тај фолклор је део свих нас, а уједно је и начин да негујемо и чувамо ово драгоцено наслеђе. Кроз ове игре могу допринети очувању наше традиционалне културе што ми носи посебну сатисфакцију.”
„Чим подстиче позитивне емоције и прилив енергије нема сумње да плес позитивно утиче на људски дух – убеђен је Данко Пољаков, који бар двапут недељно издваја од свог времена за бављење народним играма. – Сасвим природно ти дође да мислиш позитивније и да покушаш да будеш једна целина са осталима, јер народне игре нису нешто индивидуално. Да би ушао у ритам, мораш ускладити своје покрете са покретима других, понекад укључиво и запоставити властите емоције, пружити руку човеку који у том тренутку можда и није у баш најбољем расположењу. Лично на мене фолклорне игре имају веома позитиван утицај, чине ме стрпљивијим према људима око мене, отворенијим и пажљивијим према осећајима других. Бар у времену које проводим плешући као да прелазим у неку другу димензију. Тада сви заборављамо на оне ситнице из наше свакодневице које нас нервирају. Када наиђем на неке тешкоће, не падам у очај, него осећам потребу да се мењам и развијам, да усвајам нове вештине. Позитиван утицај има и смех, јер се ми заиста забављамо чак и када нам није лако да научимо нове кораке или да координишемо покрете руку и ногу.”
Позитивне емоције се не исцрпљују само пробама – они који се баве народним играма заједно путују по Бугарској, па и у суседним балканским земљама поводом неких фолклорних догађаја. Дешава се да неке викенде такође проведу заједно, да би напунили батерије позитивном енергијом коју дарује природа, а исто тако и да поплешу под ведрим небом.
Превод: Ана АндрејеваВиноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..
Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..
У граду Трну ће се четврту годину заредом одржати зимски маскенбал. Почетак је данас, у интервалу од 12.00 до 14.00 часова, на централном градском тргу. У маскаради учешће ће узети четири сурвакарске групе из Земена, Трна и пернишких села Црна гора и..