Недалеко од села Ботево, око 30 км јужно од Добрича и 35 км северно од Варне, на месту где извире лековита вода познатом као Маринин извор, могу се видети беле зидине манастира Свете Марине.
2016. године је на сабор код Марининог врела дошло око 2.000 људи. Ово је знак да стара традиција оживљава и Бугари данас желе да у изворном облику сачувају наслеђе нашег народа, каже Мирослава Петрова, председник читалишта „Будућност“ у селу Ботево. Без обзира на то што се Ботево налази на међи Варненске и Добричке области, наше село није толико безводно, а познато је да Добруџа пати од недостатка воде. Наоколо је било много башти у којима су се гајиле различите повртарске врсте, а и многи трговци су продавали воће и поврће на пијаци. Гости су стизали дан раније да преноће и учествују на бдењу уочи Мариндана, тако ми у Ботеву зовемо овај празник. Код нас се он повезује са жетвом и плодношћу. Рано ујутру се освештава вода након чега гости улазе у бању како би се умили хладном изворском водом за здравље. Почетком 20. века су се за празник по сокацима везивале љуљашке, постављали су точкове, а организовали су и многе друге атракције за мале и одрасле. Било је и циркуских артиста, људи који су ходали на штулама и уопште свакојаких атракција какве су тада постојале.
У селу Ботево нема човека који да не зна причу о Маринином извору изнад села:
О томе када и како се почео славити овај празник и зашто је посвећен Светој Марини нема тачних података. У народу постоје разна предања која су била популарна током година, каже Мирослава Петрова. „Према једном од њих, баба и деда из села су одлучили да оду у оближњи град, те су обећали својој 12-годишњој унуци Марини да ће је повести са собом. Али су сутрадан кренули без ње пошто нису хтели да је буде. Након што се Марина пробудила и схватила да су је оставили, кренула је сама да их тражи. Пут је пролазио кроз шуму и она је залутала. Исцрпљена Марина је стигла до једног бунара са којег је пила воду и тамо је издахнула. Баба и деда су потражили своје унуче и нашли су га код бистрог извора. На том месту су подигли крст и написали да на овом месту почива 12-годишња Марина. Отада су врело почели звати Марининим бунаром. Људи су се почели окупљати на том месту на дан Свете Марине и прећутно су је прогласили својом заштитницом.
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Скупштина академика и дописних чланова БАН је изразила подршку Бугарској православној цркви – Бугарској патријаршији (БПЦ-БП). У објављеном ставу се..