Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Додатак за минули рад у Бугарској остаје

БНР Новини
Вицепремијер Валери Симеонов је рекао да ће се решења проблема везаних за бугарско радно законодавство тражити у оквиру Националног савета за трипартитну сарадњу.
Фотографија: БТА

Хоће ли се или неће у Бугарској укинути додатак за минули рад било је једно од актуелних питања код нас протекле недеље коме је јавност посветила посебну пажњу. Идеју о укидању тог додатка поново је лансирао вицепремијер за економску и демографску политику Валери Симеонов који је, међутим, прецизирао да је то лично његова теза, а не став његове посланичке групе или бугарске владе, као и да идеју треба да размотри Национални савет за трипартитну сарадњу.

На страну Симеонова стали су бугарски послодавци, према којима је већ време за увођење новог система формирања зараде запослених који ће се у целини заснивати на тржишним принципима и који ће пратити тражњу и понуду у одређеном сектору, као и продуктивност сваког радника посебно. Послодавци су изнели став да додатак за минули рад доводи до неједнаког третмана радника. По њиховом мишљењу, у тренутној ситуацији губитници су људи без радног стажа или са малим радним стажом, јер они нису обавезно мање продуктивни и мање ефикасни на радном месту. Међутим, идеја Симеонова је наишла на велики отпор синдиката који су категорично изјавили да ће се до краја залагати за очување додатка за минули рад и да су спремни за протесте уколико он буде укинут. Према њима, овакве идеје морају бити предмет широке јавне расправе уз учешће синдиката, организација послодаваца и представника владе. Синдикати су изнели страховање да би оваква мера могла озбиљно угрозити ионако ниске дохотке запослених, а услед ње они који имају мале плате изгубили би знатан део свог месечног дохотка, што би неминовно у оскудицу и сиромаштво довело огроман број људи. Послодавци са своје стране кажу да таква опасност не би требало да постоји уколико се зараде запослених повећају за износ додатка за минули рад. Међутим, синдикати и низ економиста сматрају да се не може рачунати на добру вољу послодавца да се то деси.

Због свега довде наведеног, на захтев Конфедерације независних синдиката у Бугарској и Конфедерације рада“ Поткрепа“ сазван је хитно састанак код премијера Борисова. На њему је Борисов уверио лидере два синдиката да додатак за минули рад неће бити укинут. Председник Конфедерације рада „Поткрепа“ Димитар Манолов је рекао да тема укидања додатка за минули рад уопште није на дневном реду. Председник Конфедерације независних синдиката у Бугарској Пламен Димитров је са своје стране додао да питање укидања дотичног додатка није садржано у владином програму и не тај додатак него дохоци, запосленост, реформе здравства и образовања су теме бугарског друштва данас и о њима ће се расправљати и тражити заједничка решења. Са своје стране вицепремијер Симеонов је казао да су се сви учесници састанка код премијера сложили да ће се решења проблема везаних за бугарско радно законодавство тражити у оквиру Националног савета за трипартитну сарадњу и изразио жаљење због изнетог личног става по питању додатка за минули рад који су многи схватили као став владе.

Превод: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Прекоокеански веслач Стефан Иванов планира да превесла Северни океан

Познати бугарски прекоокеански веслач Стефан Иванов креће на путовање веслачким чамцем преко Северног леденог океана,   јавља БТА. Иванов је 2023. године учествовао у другој експедицији током које је поставио осам Гинисових рекорда пошто је чамцем..

објављено 20.6.24. 09.54

Око 40% Бугара пати од прекомерне тежине

Тридесет шест одсто грађана Бугарске пати од гојазности првог степена, док је 40% с индексом телесне масе изнад дозвољене границе. Према подацима националног репрезентативног истраживања јавног мњења које је спровела агенција „Тренд“, 49% Бугара пати од..

објављено 18.6.24. 17.48

Бугарска има традицију у високом образовању на француском језику

Вођене жељом да се након дугих година изолације у бившем социјалистичком табору отворе према свету, Бугарска и Румунија су се 1994. године придружиле Међународној организацији франкофоније. Једна од основних вредности франкофоне заједнице је..

објављено 18.6.24. 11.40