Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

На Петровој њиви одата пошта борцима палим у Илинданско-Преображенском устанку

СнимкаЗа људе из Странџанског краја је Петрова њива света земља. На том месту које се налази у атару села Стоилово, Општина Малко Трново, далеке 1903. године је одржан конгрес уз учешће чланова Македонско-једренске револуционарне организације. На конгресу је донета одлука о устанку против Османлија који је избио 6. августа – на празник Преображења Господњег. Херојство његових вођа – Михаила Герџикова, капетана Стамата Икономова, Лазара Маџарова, Георгија Кондолова, као и јунаштво учесника устанка захвални мештани су опевали у песмама. За само неколико дана је сломљен отпор непријатеља, Странџа је ослобођена и проглашена је Странџанска република. Нажалост, устанак је био угушен у крви, али је упркос томе целој Европи показао да Бугари из Македоније и Једренске Тракије више не желе да живе под туђом владавином.

Своју искрену и дубоку захвалност мештани и потомци тих бораца исказују организовањем сабора у знак сећања на пале борце, који се традиционално одржава у августу месецу на Петровој њиви у Странџи где је подигнут споменик палим борцима, изграђена је црква Свете Петке са спомен-костурницом, а посетиоци могу да виде и музејску збирку коју чине предмети из периода ослободилачких борби Бугара из Тракије и Македоније. 19. августа 2017. године је на Петровој њиви свечано обележена 114. годишњица Преображенског устанка. Прослави је присуствовало на десетине хиљада људи, међу којима и председник земље Румен Радев под чијим се патронатом одржала ова прослава. У част овог значајног датума ове године је први пут организовано фолклорно такмичење „С песмама Манола Михајлова.“





Познати певач народних песама из Странџанског краја одрастао је уз песме у родном селу Граматиково. Љубав према странџанским песмама га никад није напустила и не само што их је изводио већ је почео да истражује локалну обредну и обичајну традицију. Плод његових истраживања је књига „Странџанска фолклорна песма.“ У тонској архиви Бугарског националног радија чува се преко 550 снимака Манола Михајлова који је једном приликом признао: Ја сам радио-извођач. Своју популарност дугујем искључиво песмама које је пуштао радио. А добар део тих песама посвећен је учесницима Илинданско-Преображенског устанка.

Отуда се родила идеја да се у програм сабора на Петровој њиви укључи и такмичење „С песмама Манола Михајлова.“ Главни организатор конкурса је млади странџански певач Костадин Михајлов. Ево шта је испричао о првом издању тог догађаја: Драго ми је да не само што смо се организовали него смо и успели да остваримо један сан – мислим на такмичење „С песмама Манола Михајлова.“ Најмлађа учесница нам је била шестогодишња Марија Панајотова из Бургаса, а најстарија је имала 78 година. Манола Михајлова сам увек замишљао како пева на Петровој њиви о Георгију Кондолову, Михаилу Герџикову, о читавој бесмртној чети. Манол Михајлов је за нас „четнички војвода“ који је отпевао многе песме о хајдуцима и комитама због чега смо мишљења да је више него логично да конкурс који смо организовали буде назван по његовом имену. Манолу Михајлову желимо пуно здравља, а ми ћемо овај конкурс настојати да претворимо у традицију.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БТА и архива

Галерија

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20