Влчо Иванов је певач који дотиче срца слушалаца својим баршунастим гласом као да користи филигранску технику у извлачењу звука. Било му је тек 15 година када је почео да пева по саборима. Отада је освојио и признање публике. Његови поштоваоци и колеге називају га „златним гласом“, „живом легендом тракијске песме“.
Ове године Николај Чапански – издавач и водитељ фолклорних емисија Радио Пловдива, прикупио је у књизи успомене о животу и стваралаштву Влча Иванова, мишљења колега и поштовалаца о његовом доприносу традиционалној бугарској музици. Објављен је и део омиљених песама извођача, нотираних, како би се тиме помогло младим талентима Тракије.
„Поводом 70. рођендана и 50 година уметничке каријере тракијског певача Влча Иванова издали смо у књижици-песмарици најлепше његове песме – каже Николај Чапански. – Желели смо да његово стваралаштво не остане помало заборављено у динамичној свакодневици. Тежећи модерном звуку и осавремењивању традиционалне музике, постоји опасност да испустимо из вида неке непролазне вредности створене у току више година. Влча сам први пут срео пре 20 година у мојим емисијама посвећеним народној музици. Неколико пута сам гостовао његовој кући. За припрему песмарице он ми је помогао тако што ми је дао пуно свесака, аудио-касета, новина са чланцима о њему и његовом стваралаштву. Када је у родном селу певача сниман филм о њему, видео сам како су га свечано дочекали песмама и погачама. Влчо Иванов нема музичко образовање, али су његове песме толико лепе да их млади радо певају. Мислим да је то можда највредније у његовом стваралачком животу.“
Превод: Ана Андрејева
Овогодишње, 25. по реду издање фестивала „Кукерландија“ првобитно је требало да траје четири дана – од 14. до 17. марта, али је због кончине Патријарха бугарског Неофита један део програма отказан, саопштила је Општина Јамбол. Данас ће више од 3.000..
Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су..